Turiste na biciklima ili cikloturiste u poslednjih 14 godina često možemo da vidimo na srpskim putevima. Malo ljudi zna ko su zapravo oni, odakle dolaze, šta rade ovde, i još važnije, koliko utiču na razvoj turizma i privrede naše zemlje.
Pročitajte i:
Osim prirode obeležene rute kojom idu, Srbija nema baš mnogo toga da im ponudi. Poražavajuće je to što je brojčanik kod Lepenskog vira, koji treba da prati koliko tačno ima turista na bicklima, od 2012. godine pa sve do početka ovog meseca bio pokvaren. Okvirne brojke kažu da tokom godine 10.000 do 15.000 turista na biciklima poseti našu zemlju.
Čak tri međunraodna biciklistička koridora prolaze kroz našu zemlju, a najatraktivniji među njima je „Evro velo 6“, koji prati tok Dunava od njegovog ulaska iz Mađarske, odnosno Hrvatske, pa sve do graničnog prelaza sa Bugarskom, iza Negotina. Veći deo ove rute odvija se dunavskim nasipom, ali cikloturisti moraju da svrate u gradove zbog spavanja ili snabdevanja namirnicama.
Cikloturisti često se susreću sa putevima obrasim travom i lošim uslovima za vožnju, a to svakako nije poželjno da jedan evropski turista ka sliku ponese sa sobom.
Na evropskom nivou, te rute usklađuje Evropska biciklistička federacija, a Dunavski centar za kompetenciju od 2016. godine vodi računa o njihovom razvoju kao nacionalni koordinator.
Cikloturisti najviše vole kontakt sa lokalnim stanovništvom i srpsko gostoprimnstvo, kao i fascinantnu prirodu Đerdapa. Problemi sa kojiam se susreću nisu mali, pre svega postoje deonice sa kritičnim saobraćajem a, cikloturisti zaziru od neosvetljenih tunela u Đerdapskoj klisuri.