U OVIM ZEMLJAMA NE ŽELE DIGITALNE NOMADE: Organizuju proteste protiv njih i traže da odu, a razlozi su brojni
U nekim zemljama ne žele digitalne nomade zbog promena koje ovi sa sobom donose.
Digitalne nomade, obično IT profesionalce koji si svoj posao odnosno kancelariju "poneli sa sobom", mnogo su u protekle dve godine s radošću najavljivali i opisivali maltene kao posebnu turističku kategoriju i ekonomsku prednost onih koji mogu da ih privuku.
KRALJEVI MARKETINGA! Prodaju pice NINDŽA KORNJAČAMA, a imaju i SPECIJALNU ISPORUKU! (VIDEO)
EXPO ĆE DOVESTI DVA MILIONA TURISTA! Vučić: "Spas su strane direktne investicije"
ELITNO ZANIMANJE ODLAZI U ZABORAV: Iako radnike plaćaju "suvim zlatom" niko ne želi da se bavi ovim poslom
Ali, odnedavno, lokalno stanovništvo ih više ne dočekuje raširenih ruku baš posvuda u svetu, jer su meštani shvatili da su žrtve džentrifikacije, pišu mediji.
Do pandemije na digitalne se nomade gledalo kao na simpatične avanturiste i egzotične putnike, a od pandemije i one koji su rado viđeni "gosti na duže" jer su dobri potrošači. Države su se utrkivale koja će im ponuditi bolje uslove za (privremeno) preseljenje, pa je to napravila i Hrvatska. Ali, nakon što je rad na daljinu postao masovni fenomen, vetar je počeo da duva iz drugog smera. Počeli su "da se pitaju" i lokalni meštani.
Lokalno stanovništvo iz popularnih destinacija za nomade, goste sve češće dočekuju porukama da se vrate odakle su došli. U aprilu su na ulice izašli stanovnici portugalskog glavnog grada Lisabona, prije njih učinili su to stanovnici Meksiko sitija, kolumbijskog Medeljina, a nelagodnost u svojim nekad tihim sredinama oseća i domicilno stanovništvo svetske prestolnice digitalnih nomada Ćiang Maija u severnom Tajlandu.
Svi su oni postali žrtve džentrifikacije, procesa koji su sa sobom doneli nomadi, a njime se iz korena menja karakter lokalnih četvrti nakon priliva imućnijih stranaca i preduzeća. S dolarima ili evrima koje donose i troše nomadi dižu cene najma nekretnina, ali donose i svoje navike življenja.
Digitalni nomadi rado i sve više dolaze u Hrvatsku, tvrdi i najpoznatiji hrvatski zet iz Holandije, te lobista za interese nomada Jan de Jong. On je kazao da svakog meseca s laptopom u rancu u Hrvatsku dođe oko 5.000 digitalnih nomada te se zadržavaju oko dva meseca i solidno troše.
Džentrifikacija je prisutna i u Hrvatskoj, ali pre svega zbog turizma, kaže grupa istraživača s Ekonomskog instituta Zagreb (Mikulić, Vizek, Stojčić…) koji će i idućeg meseca predstaviti nove rezultate svog projekta o uticaju turizma na tržište nekretnina i život uz more, pišu hrvatski mediji.