Udruženja osiguravača Srbije upozorava: Ne isplati se voziti nesigurano vozilo

Takva vozila nisu prošla tehnički pregled, niti njihov vlasnik poseduje polisu osiguranja kojom bi bila nadoknađena eventualna šteta. 
„Najsrećniji zbog toga što su otkriveni treba da budu upravo vozači koji upravljaju neregistrovanim i vozilom bez polise osiguranja ili su takvim automobilom probali da izađu iz Srbije. Vlasnik takvog, neregistrovanog vozila, kojim je eventualno izazvana nezgoda, postaje regresni dužnik i sam, iz svog džepa ili iz svoje imovine, plaća kompletnu pričinjenu štetu“, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Koliko ta šteta može da iznosi? 

Štete i u Srbiji mogu da budu višemilionske. U slučaju sudara sa manjim posledicama, štete iznose nekoliko stotina, ali mogu da dostignu i iznos od nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada evra. U inostranstvu znatno više i to se posebno odnosi na nematerijalne štete odnosno povrede. I popravka oštećenog vozila znatno je skuplja u razvijenim državama nego kod nas. Postoje države u Sistemu zelene karte koje nemaju nikakvih ograničenja odnosno nemaju limite za isplatu naknada po osnovu saobraćajnih nezgoda. Naknade štete u tim državama su, iz našeg ugla, enormno velike.

Ko plaća štetu kada se napravi udes neregistrovanim vozilom?

Po našem zakonu, motorno vozilo koje učestvuje u javnom saobraćaju mora da bude registrovano i da poseduje polisu osiguranja. To je obavezna polisa koja se koristi za naknadu štete pričinjenu trećim licima. Ako vozilo nije osigurano, štetu plaća garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije, ali je krajnji platilac vlasnik tog vozila, kao regresni dužnik. Šteta može biti materijalna i nematerijalna, u zavisnosti od toga da li je u nezgodi bilo povređenih ili je pričinjena samo šteta na drugom vozilu ili nekom objektu.

Šta ukoliko vlasnik takvog vozila neće ili nema odakle da plati?

Ako dogovor sa regresnim dužnikom nije moguć, pokreće se sudski spor koji po pravilu ide na štetu vlasnika neregistrovanog vozila. Tada se, na osnovni dug, dodaju kamata i sudski troškovi, što znatno podiže ukupnu sumu koju treba platiti. Iako je naknada štete u inostranstvu znatno viša nego kod nas, dužina sudskih sporova u Srbiji dovede skoro do istog iznosa. Šteta se naplaćuje iz kompletne imovine vlasnika neosiguranog vozila – plate, penzije, pokretnih i nepokretnih stvari, potraživanja i druge imovine kojom raspolaže ili koju će tek steći tj. naslediti. Ovaj dug jednostavno nije moguće izbeći, poručuje generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije. 
Jovanović dodaje i da je našim ulicama ispod dva posto neregistrovanih i neosiguranih vozila, čime, donekle, možemo da bude zadovoljni. Najviše ih je u Grčkoj – 8,2 posto.