ZRNO SIRKA ZLATA VREDNO! Nove biljne vrste uspešno se pokazale na SRPSKIM NJIVAMA

radovi na zemljištu / Izvor: Profimedia

Biće izdata i knjiga recepata jela koja se spravljaju od alternativnih biljaka

Široka je paleta alternativnih biljnih vrsta koje su prisutne na vojvođanskim poljima, a u njihovom uzgoju poljoprivredna gazdinstva i preduzetnici se uglavnom sami snalaze.

Održivim osnaživanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika uključivanjem biljnih vrsta ili razvojem novih proizvoda sa velikom dodatom vrednošću bave se stručnjaci iz Srbije i Mađarske u okviru projekta prekogranične saradnje.

Novi projekat na pomolu! Kinezi imaju plan za DIVČIBARE: Srpska planina doživeće PROCVAT!

Koronavirus POLJULJAO britansku ekonomiju: Prodaja ZNAČAJNO opala!

Razrešena misterija od POČETKA EPIDEMIJE: Koronavirus uzdrmao i TRŽIŠTE KRIPTOVALUTA!

U fokusu projekta "Konkurentna održivost poljoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi alternativnih biljnih vrsta", u okviru IPA programa koji se finansira sredstvima EU, sa naše strane su spelta, konoplja i sirak, a sa mađarske strane začinska paprika, leguminoze i slatki krompir batat.

Sa naše strane partneri u projektu su novosadski Poljoprivredni fakultet, Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine i Udruženje baštovana iz Sente, a iz severnog susedstva Nacionalni agroistraživački i inovativni centar Mađarske, Centar za istraživanje žitarica i Fond "Lavina" iz Segedina. Menadžer projekta Laslo Lenđel iz Sente ukazuje na to da su iskustva sagledavana kroz ekperimentalna polja ovih alternativnih biljnih kultura koja su prikazivana u Novom Sadu i okolini Segedina, razmenjivali studenti, mladi istraživači i oplemenjivači.

- Za one koji hoće da se usavršavaju i bave ovim alternativnim biljnim vrstama gradivo će se pripremiti u digitalnoj formi, a biće izdata i knjiga recepata jela koja se spravljaju od tih alternativnih biljaka - najavio je Lenđel.

Pri završetku projekta zainteresovanim poljoprivrednim gazdinstvima i preduzetnicima univerzitetski profesori drže predavanja o uzgoju alternativnih biljnih vrsta, pa je takav skup u petak upriličen u Senti, uz učešće stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Na značaj, tehnologiju proizvodnje i perspektive gajenja sirka za zrno ukazao je Đorđe Krstić, da je konoplja biljka naše prošlosti i budućnosti predočio je dr Goran Jaćimović, a asistent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu Dušan Dunđerski predstavio je proizvodnju spelte u konvencionalnim i organskim sistemima ratarenja.

Kukuruz / Izvor: Profimedia

- Alternativne biljke za nas nisu ništa novo - ukazuje profesor dr Đorđe Krstić, međutim, industrijalizacijom koja se desila, izgubili smo ih sa naših njiva.

- Sirak za zrno je tako alternativna biljna vrsta potencijalna zamena za kukuruz, ali je u pet najvažnijih biljnih vrsta na svetu. Prednost sirka za zrno u odnosu na druge kulture je velika tolerantnost prema suši i visokim temperaturama, manja probirljivost u pogledu tipa zemljišta i skromniji zahtevi za biljnim hranivima. Od 10 najzastupljenijih biljnih vrsta koje jedemo ili koristimo, pet ili šest su iz familije trave, među njima je i sirak. U svetu se gaji na 44 miliona hektara, od toga 65 odsto u Africi, a kod nas se na 2.500 do 3.000 hektara gaji uglavnom sirak metlaš - predočava Krstić.

Sirak koji se uzgaja za zrno kod nas nije zastupljen, ali prema mišljenju Krstića, ne znači da neće biti zastupljeniji u narednom periodu, jer ima iste hranidbene vrednosti kao kukuruz. Rentabilno ga je gajiti tamo gde kukuruz i sirak daju iste prinose, pri čemu treba imati u vidu da kod nepovoljnih uslova sirak za zrno daje veće prinose.

Spelta neopravdano zapostavljena

Spelta je kao žitarica neopravdano zapostavljena, iako je njena proizvodnja znatno rentabilnija od pšenice, smatra Dušan Dunđerski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sada je mahom zastupljena u organskoj proizvodnji hrane, a u Srbiji nema zvaničnih podataka na kojim površinama se uzgaja.

Proizvodnja spelte je znatno profitabilnija u konvencionalnoj proizvodnji u odnosu na pšenicu, iako su prinosi i preko dva puta veći kod pšenice. Za kilogram spelte postiže se cena od jednog evra, što je pet puta više nego za pšenicu.

Pšenica / Izvor: Profimedia

Dunđerski ukazuje da su varijabilni troškovi na strani spelte, gde doduše seme jeste skuplje, ali u organskoj proizvodnji nema upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i drugog. U nepovoljnim godinama spelta vrlo često premašuje prinose pšenice. Naša jedina sorta spelte je "Nirvana", ali su zastupljene sorte iz Švajcarske i Mađarske.

- Kada se podvuče crta, dobija se oko četiri puta bolji bruto finansijski rezultat kod spelte u odnosu na pšenicu - predočava Dunđerski.

MINUT VREDAN 150.000 DOLARA: Najbogatiji čovek na svetu za 60 sekundi zaradi 3 PUTA VIŠE nego radnik za godinu dana!