Većina zemalja danas je MANJE OTPORNA NA EKONOMSKU KRIZU nego 2007. godine: Dve evropske države su najugroženije!
Svetska ekonomija danas je manje otporna na globalnu finansijsku krizu nego što je bila 2007. godine, pokazuje indeks makroekonomske otpornosti koji su zajednički razvili švajcarski institut SRE i britanski Univerzitet LSE.
Novi indeks koristi podatke 31 zemlje sa 75-postotnim udelom u svetskom BDP-u, a čine ga različite varijable koje daju bolju sliku zdravlja ekonomija nego kretanje BDP-a.
IMA NEKA TAJNA VEZA: Neverovatne DVE ČINJENICE koje spajaju SKOLU I BALBOU!
SKOLA BOLJI OD SVIH NAŠIH ZAJEDNO! Gurović OTVORENO o DEBAKLU Orlova u Kini! Evo šta je po njemu NEDOPUSTIVO
BOGDAN ILI MILS? Evo ko je NAJBOLJI strelac Mundobasketa (FOTO)
Analiza pokazuje da je 80 odsto zemalja bilo ranjivije na krizu 2018. nego 2017., a glavni razlozi su iscrpljenost opcija monetarne politike u mnogim razvijenim zemljama te izazovi koji stoje pred bankarskim sektorom, uprkos tome što su finansijske institucije danas jače nego što su bile na početku krize.
Ukupno gledano, politički amortizeri danas su slabiji nego 2007. godine, smatra Džerom Hegeli, glavni ekonomista instituta "Swiss Re". Analiza pokazuje da Švajcarska i Kanada ostaju najbolje držeće ekonomije, a na trećem je mestu SAD.
Gledajući po regijama, najveći pad otpornosti beleži evrozona, naročito zemlje periferije poput Italije i Grčke, zbog slabe fiskalne pozicije, iscrpljenosti opcija monetarne politike, još uvek slabog bankarskog sistema, neefikasnosti tržišta rada i slabije razvijenosti finansijskih tržišta.
STO DOLARA ZA BAREL Katastrofalne posledice napada na saudijske rafinerije - cena nafte vrtoglavo skače
PORASTAO BROJ SLOBODNIH RADNIH MESTA: U Holandiji fale radnici iz OVA TRI SEKTORA
STUDIRANJE U SRBIJI VIŠE NEĆE BITI ISTO! Stigla velika promena: Studenti će lakše dolaziti do RADNOG MESTA
Ultra prilagodljiva monetarna politika poslednjih godina ostavila je centralnim bankama malo prostora za buduće delovanje i povećala je njihovu zavisnost o finansijskim tržištima. Uz nedovoljne strukturne reforme, to bi moglo da rezultira dugotrajnijom recesijom u budućnosti.
Kako bi evrozona poboljšala svoju situaciju, ocenjuje se da je važan završetak Unije tržišta kapitala koja bi trebala da produbi finansijska tržišta, diverzifikovati izvore finansiranja i preuzeti deo pritiska s monetarne politike. Takođe, važni prioriteti su i nastavak konsolidacije bankarskog sistema i tržišta rada.
BONUS VIDEO: PRONAĐENO REŠENJE ZA PROBLEM ZAVISNOSTI: Evo kako da tinjedžeri prestanu da konzumiraju ALKOHOL I CIGARETE (VIDEO)