NIKAD VIŠE ULAGANJA DRŽAVE U ZDRAVIJU ŽIVOTNU SREDINU: Imamo najveći vetropark u ovom delu Evrope, strujom snabdeva 113.000 domaćinstava

Srbija je zemlja koja ima veliki potencijal u oblasti obnovljivih izvora energije za unapređenje životne sredine, što joj može obezbediti dodatni privredni rast i ostvarivanje vizije zelene Srbije.

Zelena energija važna je zbog energetske bezbednosti i kvaliteta životne sredine, a u narednom periodu najavljeno je i zakonskim propisima uređeno buduće ulaganje u obnovljive izvore energije. 

Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji u Srbiji 2020. godine iznosio je 30,7 odsto, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku. Ipak, u maju ove godine, Srbija je mogla da se pohvali činjenicom da je u Srbiji u tom mesecu čak 51 odsto energije bilo proizvedeno iz obnovljivih izvora energije.

Cilj Srbije je da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora, a kako je maj ove godine dao primer, sva je prilika da ćemo i doći do ostvarenja ovog cilja.

Podaci sa tržišta pokazuju da investitori planiraju ulaganje u vetroparkove ukupne snage oko 2,7 GW, a da zemlja ima i veliki potencijal za korišćenje solarne energije. U prethodnom periodu izgrađene su vetroelektrane ukupne snage blizu 400 megavata, a u izgradnji su još dva vetroparka ukupne snage blizu 170 megavata. 

Najveći potencijal energije vetra u Srbiji nalazi se u košavskom području kao što su južni Banat i istočna Srbija, zatim na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera i na lokalitetima planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800m, kao i u dolinama reka Dunava, Save i Morave. 

Prvi vredan projekat u energetskom sektoru nakon 30 godina

Tokom 2019. godine otvoren je vetropark "Čibuk 1" u Kovinu, najveći vetropark u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Investicija je bila vredna 300 miliona evra, a pored električne energije, ovaj vetropark omogućava 370.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini.

Vetropark "Čibuk 1" nije samo krupan doprinos cilju Srbije da se uskladi sa evropskim propisima o ukupnoj potrošnji energije koju dobija iz obnovljivih izvora, već predstavlja značajan dodatni izvor proizvodnje energije u Srbiji. Vetropark doprinosi stabilnosti snadbevanja strujom i pomaže i smanjenju korišćenja uglja u proizvodnji električne energije. 

Sa 158 megavata (MW) kapaciteta, vetropark "Čibuk 1" je najveći komercijalni energetski projekat u domenu vetroenergije u Srbiji i na zapadnom Balkanu.

Sa svojih 430 gigavat časova energije proizvodnje godišnje predstavlja gotovo 1,5 procenata naše godišnje proizvodnje energije i time značajno utiče na ukupnu energetsku bezbednost Srbije i sigurnost snabdevanja. Pored vetroparka se nalazi ogromna transformatorska stanica od 400 kWh, koju je investitor bio u obavezi da izradi i stavi na raspolaganje i u vlasništvo "Elektro-mreže Srbije", a koja predstavlja snažan energetski potencijal za čitav region.

Najveći vetropark na Zapadnom Balkanu predstavljao je tada i prvi vredan projekat u energetskom sektoru nakon 30 godina. Otvaranjem ovog vetroparka 2019. godine u Kovinu, jednog od najvećih u Evropi, doprineli smo energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja strujom u Srbiji.

Sa 57 vetroturbina proizvedenih u GE Renewable Energy, ovaj projekat snabdeva električnom energijom 113.000 domaćinstava, i eliminiše 370.000 tona emisije ugljen dioksida godišnje.

U planu je da u Kovinu 2024. godine nikne još jedna vetroelektrana. Reč je o projektu Čibuk 2, koji će imati dvostruko veći instalisanu snagu od vetroparka Čibuk 1. U prvoj fazi, koja bi trebalo da započne 2023. godine i da se završi za godinu dana, biće izgrađene vetroturbine snage oko 150 MW. Plan je da se u drugoj fazi izgradi otprilike još toliko, tako da će Čibuk 2 na kraju imati instalisanu snagu nešto veću od oko 300 MW.

Potez Vlade i ulazak u ovaj projekat je bio ključni trenutak za proširenje obnovljivih izvora energije u istočnoj Evropi i pozicioniranja Srbije u sam vrh alternativne energetike u Evropi, a ovakvih projekata će u budućnosti biti još više, a o tome se detaljnije možete informisati na sajtu delagovore.rs.