VREMENSKI ROLERKOSTER UNIŠTIO USEVE: Od mraza žitna polja požutela, da li ima spasa za žitarice?
Malešević napominje da će, zahvaljujući vremenskim prilikama, to žuto lišće otpasti za desetak dana
Hladni talas koji je u drugoj dekadi februara zahvatio našu zemlju prouzrokovao je u velikoj meri smrzavanje ozimih useva, a kolike je štete mraz naneo pšenici, ječmu i drugim strninama moći će preciznije da bude utvrđeno za desetak dana, kaže profesor Miroslav Malešević, jedan od vodećih domaćih i međunarodnih stručnjaka.
Pšenica i ostale biljke, kako objašnjava Malešević, ove zime nisu prekidale vegetaciju, jer im je to omogućeno izostankom snežnog pokrivača i nešto višim temperaturama nego obično u decembru i januaru, suvomrazica u drugoj dekadi februara oštetila je listove biljaka pa su mnoga žitna polja žuta, umesto da se zelene u ovo doba godine.
VELIKE PROMENE U ZAPOŠLJAVANJU: Do državnog posla od sada na teži način, novi sistem kontrole stupio na snagu
Dugovanja stabilna, novčanici građana puniji: Ekonomska kriza nije pokolebala Srbiju - prijave za pomoć u toku
NAJMODERNIJA U ISTOČNOJ EVROPI - NIKO NIJE MOGAO NI DA SANJA: Ovako će izgledati brza pruga Beograd-Novi Sad
- Hladni talas sa temperaturama od deset do 16 stepeni ispod nule, koji je trajao nekoliko dana i pogodio sve naše žitorodne krajeve uništio je lisnu masu pšenice i naročito ječma, negde čak sto odsto a na drugim parcelama od 30 do 40 procenata. Na sreću, "čvor" bokorenja biljaka (u zemlji) je bio zaštićen i ostao je uglavnom živ, tako da stanje pšenice nije dramatično ali nije ni dobro i naročito nije lepo za gledanje - navodi on.
Nije strašno
Poljoprivrednik iz Kaća Mladen Mihajlov jesenas je posejao pšenicu na oko deset hektara i kaže da je zadovoljan stanjem useva.
- Setvu sam obavio krajem oktobra i početkom novembra, dve do tri nedelje kasnije u odnosu na optimalne rokove, tako da nije bila uznapredovala kao ona na njivama nekih mojih kolega, pa joj februarski mraz nije mnogo naškadio - napominje taj mladi proizvođač.
Malešević napominje da će, zahvaljujući vremenskim prilikama, to žuto lišće otpasti za desetak dana, tako da će se potom, za dve-tri nedelje, pojaviti novi zeleni listovi i polja će se opet zazeleneti.
Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje da prihranjivanje pšenice ponove đubrivom amonijum-nitrat ili "KAN-om" i da više ne koriste "ureu", jer azot isparava na ovako suvom vremenu, pa bi mogli da nastanu novi gubici.
Kada se raščisti ova situacija sa suvim lišćem, pšenicu bi trebalo povaljati, kako bi se podstaklo bokorenje, odnosno da biljka krene u vegetaciju. Neophodno je takođe, da ratari nastave zaštitu svojih strnih žita od bolesti i štetočina, posebno od glodara.
- Setva je bila vrlo uspešna, a nadamo se da ćemo, uprkos problemima koji prate proizvodnju, imati uspešnu i žetvu - ističe profesor Malešević.
Ječam najviše stradao
- Situacija sa pšenicom je naočigled dramatična, ali u suštini nije tako strašno, jer je čvor bokorenja kod većine ovih useva ostao očuvan, a to je najvažnije. Sa otopljavanjem će vrlo brzo doći do izbacivanja novih listova, tako da će se usevi oporaviti, što se ne može reći i za sve parcele pod ječmom, koji je pretpeo veću štetu - kaže Vesna Jovančić iz PSS "Agrozavod", koji pokriva teritorije Vršca, Kovina, Bele Crkve i Plandišta.
Najviše je stradao ječam koji je posejan u prvim rokovima setve i to na neadekvatnoj dubini. Tu se beleži propadanje većeg dela biljaka, što će uticati i na prinos.
Ipak, stručnjaci kažu da ratari ne treba da budu toliko zabrinuti, jer uz adekvatnu prihranu, koja treba da se uradi u narednih petnaestak dana, stvari mogu delimično da se poprave.