ZAŠTO JE UKRAJINSKO ŽITO TABU TEMA?! Evo koje su sve zemlje su zabranile uvoz - šta se krije iza te odluke?
Ukrajina se smatra žitnicom Evrope jer ima preko 70 odsto plodnog i obradivnog poljoprivrednog zemljišta, a kako je pšenica druga žitarica po proizvodnji na svetu, može se naslutiti veličina problema oko zabrane uvoza ukrajinskog žita.
Kako navodi Yahoo, velike količine jeftinog žita su ostale u državama Evrope, što ugrožava cenu proivozdnje domaćih farmera pred novu sezonu žetve. Međutim, u nastojanju da zaštite što više od sopstvenih resursa, u Mađarskoj i Bugarskoj je proširena zabrana na uvoz i drugih proizvoda iz zemlje koju vodi Volodimir Zelenski.
"JOŠ JEDAN NEPRIJATELJSKI ČIN" Ukrajina opozvala ambasadora u Belorusiji
"PROTIVNIK OZBILJNO GRIZE, MI INTENZIVIRAMO NAPAD" Žestoke borbe Rusa i Ukrajinaca u pravcu Avdejevke (VIDEO)
EKSPRESNO SE OGLASILA MOSKVA: Prva reakcija na najavu Stoltenberga da će Ukrajina ući u NATO
Zvanično, u Mađarskoj je u pitanju je ukupno 25 proizvoda. Pored žitarica, neće se uvziti repa, suncokret, brašno, ulje, med i određeni proizvodi od mesa", naveo je Guljaš, šef kabineta mađarskog premijera. U Bugarskoj je reč o 20 proizvoda tj. pored pšenice i na pšenično brašno, suncokret i suncokretovo uljem, kukuruz, med itd.
Evropa je najavila da će na sastanku koji je najavljen pokušati da nađe rešenje ovakvog postupanja država koje su uvele zabranu jer one ne bi smele samostalno da donose takve odluke budući da su deo Evropske unije.
Poljska i Mađarska
Ove dve zemlje prve su zabranile uvoz ukrajinskog žita, kako bi zaštitile domaći poljoprivredni sektor, saopštile su u subotu vlade dve zemlje, nakon povećanog snabdevanja regiona žitaricama po sniženim cenama. Ukrajina je izrazila žaljenje zbog odluke Poljske, rekavši da rešavanje raznih pitanja jednostranim drastičnim akcijama nece ubrzati pozitivno rešavanje situacije", prenosi Rojters.
U pismu Evropskoj komisiji prošlog meseca, premijeri pet istočnoevropskih zemalja saopštili su da potencijalno treba razmotriti uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Ukrajinsko ministarstvo agrarne politike i hrane saopštilo je da je poljska zabrana u suprotnosti sa postojecim bilateralnim sporazumima o izvozu, i pozvala na razgovore da se to pitanje reši.
Poljska zabrana uvoza ukrajinskog žita i ostale hrane će se takođe primenjivati i na tranzit tih proizvoda kroz Poljsku, rekao je danas ministar za razvoj i tehnologiju Valdemar Buda.
Slovačka
Slovačka Vlada najavila je da će privremeno obustaviti uvoz žitarica i drugih proizvoda iz Ukrajine, navodeći da će to biti tema sastanka međuresorne radne grupe.
- Slovački poljoprivrednici ne mogu da se takmiče sa uvozom jeftinog ukrajinskog žita, što može prouzrokovati egzistencijalne probleme - piše slovačka "Pravda".
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja saopštilo je da je na nivou vlade potrebno uvesti strože mere za regulisanje uvoza robe iz Ukrajine.
Ministarstvo je upozorilo da je iscrpelo sve zakonske opcije za regulisanje uvoza iz Ukrajine uz održavanje koridora solidarnosti, koji su prvobitno bili namenjeni za izvoz žitarica u treće zemlje. Međutim, velike količine žitarica završavaju u evropskim skladištima i izazivaju destabilizaciju tržišta u zemljama članicama EU.
Bugarska
Bugarska je uvela privremenu zabranu uvoza prehrambenih proizvoda iz Ukrajine, izuzev tranzitne robe, saopštio je premijer u tehničkom mandatu Galab Donev na početku današnje sednice Vlade.
- Protekle godine, protivno prvobitnoj ideji, znatna količina prehrambenih proizvoda ostala je u zemlji i izazvala problem. Ako se ta tendencija zadrži ili pojača, moguće je doći do izuzetno ozbiljnih posledica po bugarski biznis. Prinuđeni smo da usvojimo ovu nacionalnu meru, jer evropski organi još uvek razmatraju adekvatnu meru. Računamo da će Brisel čuti i razumeti stavove Bugarske, Poljske, Češke i Slovačke. Ostajemo solidarni sa Ukrajinom, međutim, bankrot bugarskih poljoprivrednika ni na koji način neće doprineti njenom cilju - izjavio je Donev, prenosi Radio Bugarska.
Hrvatska
redsednik Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Mladen Jakopović kaže da je "cena žita tako pala na rekordno niski nivo, što u vrlo nepovoljnu situaciju dovodi hrvatski ratarski sektor uoči žetve, koja bi trebalo da počne za dva do tri meseca. Predsednik Odbora za ratarstvo HPK Petar Pranjić je na konferenciji za novinare pod nazivom "5 do 12", ocenio da je situacija alarmantna, a da ratari s postojećim cenama pšenice ne vide održivost.
- Nismo protiv ukrajinske pšenice ni ukrajinskih poljoprivrednika, ali tražimo da Evropska komisija nadoknadi povećane troškove koje nam je nametnula - rekao je podpredsednik HPK Mato Brlošić.
Dodao je da bi najviše mogli profitirati potrošači jer ako padne cena pšenice trebalo bi da padne i cena brašna i hleba.