Zbog ogromnog viška na tržištu, proizvođači plaćaju građanima da nose povrće, kako bi ga uklonili sa njiva: Evo o čemu se radi
Evropa se suočava sa ozbiljnom krizom na tržištu krompira, jer je ponuda postala toliko velika da je u pojedinim slučajevima cena pala čak i u negativnu zonu, odnosno prodavci plaćaju kupce kako bi uzeli krompir. I proizvođači krompira ne samo da ne zarađuju, već moraju i da plate da bi se rod uopšte uklonio sa njiva.
Zbog ogromnih viškova, mnogi evropski proizvođači krompira nalaze se u ozbiljnim problemima. Cene stočnog krompira u nekim delovima već su pale ispod nule, pa poljoprivrednici plaćaju transport, preradu ili uništavanje viškova. Velike količine završavaju kao stočna hrana ili se koriste u biogas postrojenjima. Prema podacima stručnih izvora, značajno su pale i cene krompira namenjenog za industrijsku preradu, poput proizvodnje pomfrita.
U normalnim uslovima, proizvođači bi u ovakvoj situaciji pokušali da prošire skladišne kapacitete, kako bi sačekali bolju cenu na tržištu. Međutim, sada to nema efekta, jer ni skladištenje ne rešava problem nedostatka potražnje i niskih cena.
U Holandiji, jedan od tržišnih pokazatelja čak je zabeležio negativne cene od oko minus 1 do minus 2 evra na 100 kilograma stočnog krompira. Ova negativna vrednost nastaje zato što proizvođači imaju dodatne troškove za transport, distribuciju ili uništavanje viškova, pa umesto zarade ulaze u gubitak.
Stručnjaci upozoravaju da se situacija neće brzo stabilizovati. Prema procenama tržišnih analitičara, na evropskom nivou trenutno postoji višak od oko 3,3 miliona tona krompira, što dodatno pritiska cene i otežava plasman.
Najpogođenije su Holandija, Belgija, Nemačka i Francuska zemlje koje su u prethodne dve godine značajno povećale površine pod krompirom zbog dobre potražnje i visokih ugovornih cena. Povoljni vremenski uslovi dodatno su doveli do rekordnih prinosa, pa je tržište sada preplavljeno robom.
Istovremeno, potražnja je oslabila, dok proizvodnja i dalje ostaje visoka. Situaciju dodatno komplikuje otežan izvoz van Evropske unije, kao i geopolitičke tenzije, trgovinske barijere i sve jača konkurencija iz zemalja poput Kine, Indije i Egipta.
Kao rezultat svega, evropsko tržište krompira našlo se u paradoksalnoj situaciji - rekordni prinosi više ne znače profit, već u nekim slučajevima direktan gubitak za proizvođače.
