Zbogom papirologijo i registri: Svako ko ima firmu biće srećan kad pročita ovaj tekst

U pripremi je Uredba po kojoj će znatno biti skraćeni rokovi obaveznog čuvanja dokumenata, a što znači da preduzeća više neće imati obavezu da čuvaju finansijske izveštaje 20 godina, a fakture deceniju.

Takođe biće usklađen i rok čuvanja sa rokom važenja, pa tako više neće biti situacija kao što je na primer da se dokument čuva tri godine, iako mu je rok važenja samo godinu.

Za sada, međutim, nije poznato koliko će ti novi rokovi čuvanja važiti, ali je sigurno da će biti skraćeni.

Sve veći napredak: Stabilan rast republičkog budžeta

Oko 80 odsto informacija državne institucije i privreda širom sveta i dalje čuvaju na papiru, a u Srbiji taj procenat iznosi 93 odsto.

Obaveza arhiviranja papirne dokumentacije u našoj zemlji propisana je u periodu od dve pa do 70 godina ili trajno, što neminovno nameće velike troškove.

Samo u Agenciji za privredne registre na upravljanje i čuvanje papirologije se potroši milion evra godišnje dok je dužina polica te institucije već premašila 30 kilometara.

Sa ovim problemom čuvanja dokumantacije suočavaju se i velike kompanije, državne institucije, mala i srednja preduzeća, preduzetnici, banke, trgovine... svuda gde se papir koristi. Primera je bezbroj...

Udruženju "Efektiva" se obratilo 2.000 građana zbog TUŽBI protiv banaka

- Firme su obavezne da čuvaju finansijski izveštaj 20 godina što je besmisleno jer čim su ga predali APR-u on je tamo pohranjen i nema potrebe duplo da se čuva. Faktura mora da se čuva 10 godina. Da postoji sistem pri Poreskoj upravi u okviru kojeg bi bile registrovane sve fakture bila bi ista priča kao i sa finansijskim izveštajima - kaže Ivan Radak iz NALED-a.

Ista situacija i u građevinskom sektoru, gde je recimo propisano da lokacijski uslovi kao dokument moraju da se čuvaju tri godine, a rok važenja im je godinu dana, što je takođe jedan primer paradoksa.

Nenad Popović poručio: Izvoz IT-a ove godine dostiže milijardu evra

Takođe, svi predmeti u oblasti građevine se čuvaju trajno iako svi dokumenti u jednom predmetu ne važe jednako.

Preciznije, jedna zgrada ili kuća je jedan predmet u kojem se nalaze dokumenti kao što su lokacijski uslovi, građevinska dozvola, upotrebna dozvola i drugi dokumenti izdati za njenu gradnju. Lokacijski uslovi se čuvaju tri godine, a građevinska i upotrebna dozvola trajno.

Za privredu, računice pokazuju troškovi čuvanja poslovne dokumentacije na papiru još su veći nego u slučaju državnih organa.

Banka srednje veličine godišnje proizvede 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši i do 150.000 evra na tonere, papir, štampu i zakup magacina, tako da će e-poslovanje uštedeti stotine miliona evra.

Građani, imaćete kome da se žalite: Stiže inspekcija za inspekciju

- Preporuka je da država gde može i što više može da papire, odnosno dokumenta, prevodi u elektronsku formu jer je to jeftinije i efikasnije za korišćenje. To bi značilo da bukvalno od kuće možemo da dođemo do potrebnih dokumenata bez obilaženja različitih šaltera. Uostalom, ako imamo činjenicu da kriptovalute, među kojima je najpopularniji bitkoin, mogu da funkcionišu samo u elektronskoj varijanti, zašto ne bi neki ne tako važni papiri bili u elektronskoj formi - ističe Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.