5 stvari za koje nikad ne biste rekli da su zarazne

Ako niste primetili, emocije se lako šire i prenose na druge. To je potvrdilo i istraživanje o društvenim zarazama i tome kako se ponašanje i raspoloženje prenosi s čoveka na čoveka. Iako svi volimo da verujemo da kontrolišemo svoja osećanja, dokazano je da osobine i odluke naših prijatelja, a ponekad čak i prijatelja od naših prijatelja, imaju itekako uticaj na nas.

Kako magazin.net.hr piše, ovo je popis pet neočekivanih infekcija i saveta kako se obraniti od njih:

Odluke u restoranu

Večere su srećnije kad ljudi naruče predjela sličnih hranjivih vrednosti kao i ljudi s kojima dele sto, pokazalo je jedno istraživanje u Illonisu. Ako pazite na svoju težinu, radije prvi naručite hranu da ne padnete u iskušenje i naručite isto što i vaši prijatelji.

Negativno razmišljanje

Brucoši koji su smešteni u sobe s cimerima sklonim negativnim mislima imali su velike šanse da će se i sami zaraziti njihovim crnim mislima nakon svega tri meseca provedena zajedno, pokazalo je istraživanje Univerziteta Notr Dam. Shvatite da tuđi način ramišljanja može uticati na način na koji se vi nosite sa životnim nedaćama, i na vreme se sklonite od 'crnjaka'.

Sreća

I pozitivno razmišljanje se lako širi, dokazali su istraživači s Harvarda. Kad ste srećni, vaš prijatelj koji živi u krugu od kilometar i po od vas ima 25% više šanse da takođe bude srećan, dok su šanse vaših suseda za osećaj sreće veće za čak 34%. Isto istraživanje dokazalo je da dodatnih 5.000 dolara povećava osećaj sreće za 2%, što je puno manji dobitak od onog kojeg dobijete kad imate veselog prijatelja, koji vaše raspoloženje može podići za čak 10%.

Prestanak pušenja

Ista ekipa koja je istraživala sreću saznala je, tokom sprovođenja studije, i da kad jedna osoba prestane sa pušenjem, za 36% je veća verovatnoća da će pušenje ostaviti i neko od njihovih bliskih prijatelja ili članova familije. Ovaj slučaj ima i učinak, jer čak i poznanik osobe koja je prva prestala da puši smanjuje šanse da će zapaliti za 20%.

Stres

Naš mozak je programiran tako da detektuje stres kod drugih ljudi, kao što je ubrzano disanje. To pak povlači za sobom čitav niz naših hormona stresa, a ne trebate čak biti u istoj prostoriji s uznemirenom osobom kako biste i sami počeli da osećate učinke stresa, jer se on može širiti putem elektronske pošte, sms poruka i društvenih mreža (kratki, odsečni odgovori mogu ukazati da je neko u stisci s vremenom, na primer). Kad ste pod stresom, osigurajte sebi dovoljno pauza tokom dana i dovoljno sna preko noći. To nije sebično, jer na kraju čini dobro svima oko vas.