Afera o američko-nemačkoj špijunaži opterećuje vladu u Berlinu
Špijunska afera o ispomoći nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) Amerikancima u špijuniranju Evropljana i evropskih firmi ne prestaje da opterećuje vladu u Berlinu, a posebno ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera, ocenjuju danas nemački mediji.
Ko je kada, šta i koliko znao i ko, kome i zašto ta saznanja nije dalje prosledio - najčešća su pitanja u aferi BND u kojoj sada političari i iz vladajuće koalicije i iz opozicije zahtevaju da se ''karte polože na sto'' i sveobuhvatno objasni uloga Kancelarske službe Angele Merkel.
Ta služba je, izgleda, kako su tek nedavno saznali mediji, još 2008. i 2010. godine ignorisala upozorenja o pokušaju američke obaveštajne agencije NSA da preko nemačke BND špijunira i evropske firme, poput ''EADS'' i ''Eurokoptera''.
''Parlament u ovom momentu malo zna o toj aferi'', rekao je danas za televiziju ZDF predstavnik odbora za istraživanje aktivnosti NSA Kristijan Flizek iz Socijaldemokratske partije (SPD), zahtevajući da Kancelarska služba hitno stavi na uvid tom odboru ukupna dokumenta.
Slični tonovi, uz špekulacije o mogućim ostavkama u nemačkoj vladi, stigli su i iz redova opozicije, gde je predstavnik partije Zeleni u tom odboru Konstantin fon Noc naglasio da parlament ima kontrolnu funkciju i zato mora dobiti ''čestite odgovore''.
Prema njegovim saznanjima, vladi u Berlinu je još 2005. godine morala biti poznata taktita NSA.
Iz redova demohrišćana, kancelarke Angele Merkel, stigla su upozorenja o opasnostima ''divljih špekulacija'', a mediji javljaju da će De Mezijer, koji je u vreme 2008. godine bio šef Kancelarske službe i pod čijom kontrolom je bio rad saveznih obaveštajnih službi, sledeće sedmice odgovarati pred kontrolnim telom Bundestaga.
De Mezijer u međuvremenu negira da je svesno obmanuo parlament kada su mu postavljana pitanja u vezi sa saradnjom BND i NSA i naglašava svoju volju za objašnjenjem situacije.
Nemačka štampa ovih dana opširno piše o špijunskoj aferi BND, nemačke obaveštajne službe koja je još 2002. godine, posle terorističkih napada na Ameriku od 11. septembra, sklopila sporazum o saradnji sa NSA u borbi protiv terorizma.
Deo štampe, puno jasnije od političara, govori da je zato BND legalno i po nalogu NSA špijunirala, a da sada za to niko ne želi da preuzme odgovornost.
Kada je reč o greškama i aferama, štampa piše o fenomenu kada niko, navodno, ne zna tačno kako i zašto je došlo do skandala, pominjući tu i de Mezijera i ukazujući da je to neprihvatljivo, pošto je jedan od stubova demokratije preuzimanje odgovornosti.
Mediji ocenjuju da bi za de Mezijera mogli da nastupe teški dani i ukazuju na davne američke želje da špijunira evropski koncern ''Erbas''.
U medijskim izveštajima o ovoj aferi, u kojima se traži razjašnjavanje situacije i preuzimanje odgovornosti, konzervativni ''Frankfurter algemajne cajtung'' upozorava na oprez, bez zaletanja kada se optužuje za izdaju i laži.