Albert Desalvo - Bostonski davitelj

Mada je te sparne, vlažne noći izgledalo da je ubistvo delo nekog slučajnog seks ubice, otkriće je bilo početak vladavine terora koji je zahvatio grad i stvarao morbidne predstave kod čitave nacije više od osamnaest meseci. Jer, ubistvo je bilo prvo u nizu koji je izveo jedan od najpoznatijih masovnih ubica veka — Bostonski davitelj. Godinu i po je policija uzalud tražila zločinca koji je ostavio svoj znak na jedanaest od ukupno trinaest leševa — čvrsto vezanu čarapu oko vrata žrtve. Od preostale dve žrtve, jedna je izbodena na smrt, dok je druga umrla od srčanog udara, verovatno u kandžama davitelja.

Čovek koji je stajao iza ovih masovnih ubistava bio je bivši američki armijski bokserski šampion, Albert DeSalvo. U obrtu, koji je čudan kao i sama ubistva, DeSalvo nikada nije osuđen za davljenja, već za niz pljački i seksualnih napada na žene koje nije ubijao. Mada neki još uvek sumnjaju da je DeSalvo bio Bostonski davitelj, ovaj dobro građeni delija, koji je uvek nosio zalizanu crnu kosu i bio opsednut oblačenjem čiste, sveže oprane bele košulje, priznao je ubistva. Činjenice koje su izašle na svetlo dana, pošto je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, izgleda da su potvrdile da je DeSalvo zaista davitelj.

Albert DeSalvo je imao nevolja sa zakonom još od detinjstva, najčešće zbog provala u stanove — veština kojom je plašio žrtve pre nego što je počeo svoju igru smrti. Kao mladić služio je vojsku u okupacionim snagama u Nemačkoj, gde se oženio sa Irmgard. Pošto su izrodili dvoje dece, oni su se razveli. On postaje armijski bokserski šampion u srednjoj kategoriji, ali napušta službu po povratku u Ameriku i postaje fizički radnik.

DeSalvo je imao seksualni nagon koji su neki doktori opisali kao „nekontrolisan". Još u armiji, prema svedočenju jednog psihijatra na sudu, njegova žena se stalno žalila na njegove seksualne zahteve.

„Ona je odbijala seks", rekao je Dr Džejms Rasel, „jer je on imao neumerene prohteve. Nije htela da trpi njegov način ljubljenja koji je podrazumevao celo telo." Dodao je da je DeSalvo u vreme posle obavljene dužnosti izvodio besne orgije sa ženama oficira koji su bili na službi. „DeSalvo je bez sumnje žrtva najrazornijeg seksualnog nagona sa kojim se psihijatrija ikada susrela" — rekao je njegov advokat, čuveni pravobranilac F. Li Bejli. „On je nesumnjivo šizofrenik."

Talas ubistava počeo je 1962. godine i uprkos tome što je formiran poseban odred sa širokim zakonskim ovlašćenjima, trajao je nesmanjenom žestinom sve do 1964. U svakom slučaju, žene koje su pale kao žrtve davitelja ubijane su u svojim stanovima. DeSalvo je uspevao da uđe u stan predstavljajući se kao dostavljač robe, ili govoreći da ga šalje nastojnik kuće da pregleda slavine koje cure. Mnoge od daviteljevih žrtava su seksualno zlostavljane, što se dovodilo u vezu sa njegovim nezasitim seksualnim nagonom. Gotovo sve su bile neobučene, a tela postavljena u čudne poze.

Kako su se ubistva nastavljala, tako su rasli strah i panika među stanovnicima Bostona. Samo retki su noću izlazili na ulicu. Muževi su pred službeni put ostavljali suprugama napunjene revolvere. Policijske patrole su postale stalne. Ali, uprkos povećanom broju ubistava, svakodnevnih hapšenja i oslobađanja osumnjičenih, Albert DeSalvo, tada 32-godišnjak, nikada nije ispitivan od policije. On je trebalo da bude prvi na meti njihove potere, jer je upravo bio pušten iz zatvora posle šest meseci kazne zbog seksualnog napada. Predstavio se kao agent jedne modne kuće i ubedio mladu ženu da mu dozvoli da joj uzme mere. To je u stvari bio izgovor za napastvovanje i uhapšen je sa nadimkom „merilac".

Onda je 1964. godine uhapšen kao napadač u zelenom. Dobio je nadimak „zeleni napadač" zbog toga što je obožavao zelene pantalone, koje je uvek nosio kada bi upadao u kuće usamljenih žena. Svlačio bi svoje žrtve pod pretnjom nožem i ljubio ih po celom telu, pre nego što bi pobegao. Opis jedne od žrtava se poklapao sa islednikovim kod slučaja „merača" i DeSalvo je uhapšen. Posle hapšenja odveden je u institut za mentalne bolesti Bridžvoter u Masačusetsu, gde je i otkrivena stravična istina.

Na suđenju „zelenom napadaču" psihijatar Robert Mezer je zapanjio sud kada je saopštio da mu je DeSalvo u bolnici priznao da je on davitelj. Rekao je da je za vreme jednog razgovora u Bridžvoteru DeSalvo priznao da je zadavio 13 žena. „Išao je do u detalje kod nekih slučajeva pričajući mi i o intimnom činu koji je izvršavao."

Ali, po zakonu države Masačusets lekar ne sme na sudu davati dokaze koje je od obolelog i osumnjičenog izvukao, tako da cela ova priča nije ni bila predmet suđenja DeSalvu. Ipak, ima malo mesta sumnji kod mnogih stručnjaka oko toga da li je DeSalvo bio Bostonski davitelj. Možda je najrečitiju izjavu dao njegov pravobranilac F. Li Bejli u svojoj knjizi „Odbrana se nikada ne odmara". On je objasnio da se DeSalvo i drugi put poverio, ovog puta lekaru i policajcima na dužnosti, na dramatičnom sastanku u julu 1965. godine. Međutim, zbog posebnog dogovora odbrane i policije, to nije korišćeno kao dokaz. 

„Želeo sam da DeSalva prostudiraju stručnjaci, a vlasti su htele da se njegova istraga okonča. U oba slučaja indentifikacija DeSalva kao Bostonskog davitelja bila bi nepobitno dokazana. To je bilo moguće samo da ga je policija saslušala i uporedila njegovo pamćenje sa bezbroj detalja u 13 ubistava." Posle dogovora da se razgovor sa DeSalvom neće koristiti na sudu, održan je sastanak u institutu za mentalne bolesti u Bridžvoteru. Bilo je predviđeno da traje samo 15 minuta. Međutim, trajao je više od pet sati, jer je sve više i više skrivenih dokaza izbijalo na videlo, potvrđujući da je DeSalvo davitelj. On je davao podatke o žrtvama koje je samo pravi ubica mogao znati. Rekao je da se ispod kreveta osme žrtve, smeđokose Beverli Samans, nalazi podsetnik. Bio je u stanju da nacrta planove stanova svojih žrtava i pruži jasan opis nameštaja i dekoracije.

Ovi i drugi detalji dodati su megantofonskim trakama dužim od 50 sati, snimljenim za vreme saslušavanja DeSalva i zapisniku od preko 2.000 kucanih stranica. Svi podaci su provereni i potvrđeni kao tačni. Ali, glavni detalji koji bi dokazali da je DeSalvo bio Bostonski davitelj nikada nisu u potpunosti izneti posle njegovog suđenja za druge prekršaje. A jedini čovek koji bi sigurno mogao znati da li je on ubio 13 žena, Albert DeSalvo, ućutkan je zauvek. Godine 1973, šest godina pošto je poslat u državni zatvor Volpol u Masačusetsu, DeSalvo je prebijen na smrt od trojice zatvorenika iz ćelije, zbog svađe oko droge. 

Pročitajte i: 

Dejvid Berkovic - Semov sin

Džek Trbosek - misterija koja traje više od jednog veka