AMERIČKI SAN NIKADA BLIŽI: U Grčku je otišao da bere voće, a završio...
Sima iz Aleksinca je pet godina pokušavao da se zaposli bilo gde u svojoj zemlji i kada je izgubio svaku nadu, otišao je u Grčku da bere voće.
Prvi novac koji je uštedeo od branja maslina i južnog voća uložio je u restoran u selu Afitos na poluostrvu Kasandra. Posle petnaest godina rada u Afitosu, Sima ima četiri restorana i više od 70 zaposlenih.
Nema tog turiste koji je posetio selo sa kamenim kućama Afitos na obali Egejskog mora, a da nije bar kafu popio u nekom od Siminih restorana. On je i sad kao i pre deceniju i po ubeđen da je jedini recept za uspeh uporan rad i poštenje.
"Recept je jasan, biti uporan i verovati u samog sebe. Biti uporan u poslu i voleti onaj posao kojim se bavite i tu je uvek uspeh. Prva podrška mi je od Boga, a zatim prijatelji i svi ljudi u ovom selu," priča Sima.
Meštani Afitosa su od prvog dana pružili podršku vrednom Srbinu. Njegove restorane jednako vole Grci, Srbi i svi oni koji posete to malo mesto na poluostrvu Kasandra.
"Sima za svakoga ima dobru reč i svakome želi da pomogne. On ima zagrljaj za svakog, bio on Grk ili Srbin. Ja sam radila kod njega četiri godine i dobro ga poznajem, kao brat mi je, po karakteru smo mi Srbi i Grci slični, malo nervozni, ali se volimo," priča Elena Pavlidis.
Sima je poznat i po nesebičnoj pomoći svakom ko se nađe u nevolji u tom delu Grčke. Priznaje da ljudima pomaže, jer su i njemu puno pomogli kad je došao u Afitos. "Nas Srbe Grci iskreno obožavaju, tako da mogu da kažem da sam imao i privilegiju u odnosu na sve ostale," komentariše Sima.
Iako ga u Afitosu svi vole i poštuju, u tajnosti protiv njega pripremaju "opasan" plan.
"Pokušaćemo da ga 'gurnemo' da se oženi i mislim da ćemo uspeti," otkriva plan predsednik Afitosa Vasilio Leonidas.
Vojislav Simić Sima objašnjava da nije zaboravio i rodni kraj, godišnje bar sedam, osam puta dođe u Aleksinac gde se uključuje u humanitarne akcije. Kaže da nestrpljivo čeka izgradnju Koridora 10 od Leskovca do Vranja, jer bi tada od Afitosa do rodnog Aleksinca putovao najviše pet sati.
