ARBITRAŽA: Ako Sutorina pripadne Srpskoj, Srbija će lakše do mora!
Ukoliko uspe tužba BiH protiv Crne Gore, Srbija bi mogla uskoro da izađe na more. Najpre indirektno, preko Republike Srpske, a ako se ispuni želja predsednika tog entiteta Milorada Dodika, da budemo jedna država, onda bi Srbija i zvanično postala primorska zemlja, pišu Naše novine.
Iako ovakav scenario zvuči neverovatno, Bosna i Hercegovina je zvanično pokrenula arbitražu protiv Crne Gore zbog granice u rejonu Sutorine, koji prema kartama rađenim od sredine 17. do sredine 20. veka nedvosmisleno pokazuju da ova teritorija pripada BiH. U tu teritoriju spada i obala Jadranskog mora u dužini od sedam kilometara.
Morska obala oblasti Sutorine proteže se unutar Boko-kotorskog zaliva, od Igala do hrvatske granice. Otprilike na sredini te obale nalazi se naselje Njivice.
Tim povodom, Dodik je rekao da ga raduje što će Narodna Skupština RS imati priliku da se izjasni po ovom pitanju.
- Ako mene pitate, radovao bih se da dođemo u poziciju da se teritorija Srpske proširi i dodirne more, ali znajući sve procedure, mislim da ulazimo u dugoročan, neizvestan proces, koji ne može da obezbedi saglasnost strana - rekao je Dodik, ocenjujući da će očigledno morati da se ide na neku vrstu međunarodne arbitraže.
Antić: Unutrašnje granice krojili Hrvati
Istoričar Čedomir Antič kaže da su o granicama nakon Drugog svetskog rata odlučivali pojedinci, među kojima je najviše bilo Hrvata.
- Do tada su se koristile granice iz 16, 17 i 18. veka, kada je BiH bila u sastavu Osmanlijskog carstva, te su joj od svih primorskih poseda ostali Neum i Sutorina - rekao je Antić.
On napominje da je komunistička vlast isticala da Jugoslaviju ne čine države, već narodi, pa je ostavljala zbunjujuće granice, poput one na Dunavu između Srbije i Hrvatske, potom Hrvatske i Slovenije. A po pitnaju Sutorine kaže:
- Đuro Pucar Stari razgovarao je sa Blažom Jovanovićem, gde ga je Jovanović zamolio da ne poteže pitanje povrata područja Sutorine u zamenu za planinsko selo Vučevo i prašume Perućica. Pucar takve razgovore nije vodio sa Hrvatima i pitanje je da li bi oni dali deo svete majke domovine - objašnjava Antić.
Međutim, politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje da je zahtev BiH utemeljen, slažući se sa ocenom da će biti potrebe za međuanrodnom arbitražom.
- Očigledno je da EU želi da zatvori pitanje granica u regionu, zbog čega se ubrzano utvrđuje i formalizuje granice među zemljama Balkana. Posebno između država, bivših republika SFRJ, jer čak i tamo gde ne postoje veliki sporovi, ima problema, budući da su te granice bile administrativne i pogrešpno, često odokativno, utvđene - ističe Vukadinović za Naše.
Ukoliko se ispuni ovaj zahtev, kako kaže, srpski narod, kao većinski u tom delu BiH, dobija izlaz na more.
- S druge strane, srbija kao država dobija demistifikaciju kulta AVNOJ-skih granica, koje su proglašene za sveto pismo i njihovo dovođenje u pitanje - zaključuje Vukadinović.
Prema oceni analitičara Branka Raduna, uspeh ovog zahteva za BiH, tačnije za Republiku Srpsku, bila bi pozitivna promocija.
- Od tog simboličnog izlaska na more najviše koristi bi imao lokalni živalj, što bi verovatno uticalo na razvoj, neke investicije i podsticanje turizma. Tako bi RS dobila dodatni atribut državnosti u regionalnoj evropskoj sceni - kaže Radun.
On smatra da Srbija ne bi imala faktičke koristi, ali da bi u smislu prijateljskih odnosa sa Srpskom lakše dolazila do mora.
Šta kaže Wikipedia o Sutorini: Stanovništvo čine Srbi
Sutorina je naselje u opštini Herceg Novi u Crnoj Gori. Prema popisu iz 2003. bilo je 607 stanovnika.
Sutorina se do maja 1947. nalazila u sklopu Narodne Republike Bosne i Hercegovine, ali je usmenim dogovorom između crnogorskih (Blažo Jovanović i Milovan Đilas) i bosansko-hercegovačkih (Avdo Humo i Đuro Pucar Stari) komunista dodeljena NR Crnoj Gori, zajedno sa selima Igalo, Sušćepan, Prijevor, Ratiševina i Kruševice, čija ukupna površina iznosi 75 km². Pre toga je NR BiH u području Sutorine imala izlaz na Jadransko more i na bokokotorski zaliv u dužini od 7 kilometara obale.
Ovo naselje je uglavnom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2003. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.
Pročitajte i: