Argentina - feniks savremene ekonomije

Que se vayan! ( Neka odu!)

Finansijski krah Argentina je doživela u decembru 2001. Bankrot zemlje zbog duga od 170 milijardi značio je ekonomsko beznađe.

Više od polovine Argentinaca živelo je u siromaštvu. Usledili su, nekom nesrećnom logikom, i neredi, a bilo je i mrtvih. Pevajući pesmu ''Neka odu'', želeli su da isprate korumpirane političare, koji su ''slomili'' zemlju.

Stručnjaci su se složili – kriza je bila neviđena, socijalna situacija očajna. A onda su, 2002. usledile reforme nove vlasti, koje su malo po malo lečile ekonomiju Argentine.

Reforme i preporod

Reforme je u prvom redu sprovodio ministar privrede Roberto Lavagna.

Prvo je proglašen bankrot. Zatim su počeli lagano da otplaćuju dugove MMF-u. Ignorisali su sve ostale potraživače, među kojima najviše strane banke. Čak i minimalno plaćanje MMF ostavljalo je neki prostor za manevar.

Shvatili su da je dugove nemoguće otplatiti. Stavili su akcenat na unutrašnju potrošnju koja je dugo bila zapostavljena. Godinama se mislilo samo na izvoz i na strane investicije. Motor privrede je u reformama postala unutrašnja potrošnja.

Malo po malo uspeli su da stanu na noge.

Obećanje

Američki Vrhovni sud je, nakon desetogodišnjeg spora nakon bankrota, presudio kako Argentina mora u potpunosti isplatiti svoje dužnike, što je udarac težak 1,3 milijarde dolara. Bonitetna agencija Standard & Poor's snizila je kreditni rejting te države.

Predsednica Cristina Fernandez de Kirchner odgovorila je obraćanjem naciji.

"Želim se obratiti 92 posto dužnika koji su verovali u Argentinu. Želim im reći da će Argentina ispuniti svoje obaveze. Argentina neće bankrotirati zbog restrukturiranog duga", istakla je.

Oni koji nisu pristali na restruktuiranje, po predsednici su iznuđivači, od kojih će zaštiti svoju naciju. Drugim rečima, još jednom su svesni da mogu otplatiti samo restrukuirane dugove. Pa kome se sviđa ona ''bolje išta nego ništa'' biće bar malo zadovoljni raspletom.