BIĆETE ZAPANJENI: Smršao je tri kilograma za nedelju dana na NUTELA DIJETI!

"Veliki broj ljudi voli Nutelu. Zapravo, toliko ljudi voli Nutelu da je konzumacija iste pravo iz tegle postala svojevrsni subkulturni ritual. Postalo je 'ono nešto'. Ja sam jedan od tih ljudi. Volim Nutelu i zbog toga sam prošao kroz mračni tunel u najgoru nedelju svog života", napisao je mladi pisac Dejvid Alegreti o svom sedmodnevnom intimnom druženju sa (nekada) omiljenom poslasticom za Vice.

Pravila koja je postavio sebi bila su jednostavna: mogao je da pije bilo šta što nije hranljivo, ali pored toga, u obzir je dolazila samo slatka, slatka Nutela.

Prenosimo detaljni dnevnik Dejvida Alegretija o "Nutela dijeti":

Dan 0: Subota, 18:00h, Težina: 66kg

Proveo sam prvo veče tumarajući gradom sa prijateljem, osećao sam se odlično. Završio sam prvu teglu za nekoliko sati pa sam se osećao još bolje. Ovo bi mogao da bude mačji kašalj.

Dan 1: Nedelja, Težina: 66kg

Nije neobično za mene da ujutro prvo jedem Nutelu pa samo pojeo svoj doručak sa osmehom na licu i pomislio da je izvrsno biti odrasla osoba koja sebi može da uništava utrobu ako želi. Nekoliko sati posle, sedeo sam na balkonu sa nekoliko cimera - sunce je sijalo, nebo je bilo plavo. Sedeli smo na istrošenim stolicama, pili smo viski i smejali se. Tada smo krenuli u park.

U parku smo slušali Džimija Hendriksa i Džoija Bada$$-a, pili smo još malo - odlična ideja kada vam je stomak pun Nutelle.

Oko 19 sati sam se doklatio kući i povratio smeđu kiselinu u toalet. To je bio prvi znak da nešto nije u redu.

Dan 2: Ponedeljak, Težina: 64kg

Bio sam mamuran, glava me ubijala i žudeo sam za picom. Polako sam došetao od kreveta do kupatila, i da, imao sam proliv. Kada sam došao u kuhinju cimer me zamišljeno pogledao pa se nasmejao. "Još uvek radiš ono sa Nutelom?", pitao me je. "Da", odgovorio sam mračno.

Izašli smo napolje, on je pričao, ali ja nisam slušao. Um mi je bio maglovit i osećao sam blokadu u ušima. Nisam imao energije i na kraju dana sam skapavao od gladi; pomisao na čokoladni/lešnikov namaz u mom grlu me terao na povraćanje. Napokon je kucnulo 20 časova. Osetio sam da jedan od mojih cimera podgreva picu. Sadistička budala.

Dan 3: Utorak, Težina: 64kg

Dan sam počeo gledajući muškarca u tramvaju kako jede tost sa kikiriki-puterom. Nakon tri dana Nutela namaza, moj njuh je ojačao. Mogao sam da osetim svaki molekul soli u tom kikirikijevom namazu i dozivali su moje ime. Želeo sam kikiriki i želeo sam hamburger. Lepog monstruma sa sirom i slaninom. Bože, molim te.

Kada sam stigao na posao, zaputio sam se pravo na toalet; još proliva. Tada sam "doručkovao" za stolom, doručak je rezultirao poznatim porastom šećera. Dobro mi je bilo nekoliko sati, ali nije potrajalo. Tokom kasnog popodneva neko mi je rekao da izgledam bolesno. Priznao sam da sam se osećao bolesno. Pokušao sam da kucam, ali moj mozak nije sarađivao. Izašao sam na svež vazduh, ali samo mi je bilo hladno pa mi se spavalo. Jednostavno rečeno, slomio sam se.

U tramvaju na putu kući, stomak mi je krčao glasno i bio sam siguran da svi to čuju. Svi su znali šta sam radio. Bio sam glavni lik u "Izdajničkom srcu" Edgara Alana Poa, samo što je mene izluđivala slađa i podmuklija supstanca. Napokon, tramvaj se zaustavio i ja sam izgegao napolje, siguran da me svi gledaju.

Dan 4: Sreda, Težina: 64kg

Dan sloma. Bio sam u velikoj i mračnoj "N-rupi" i iako sam trebao da idem na predavanja na fakultetu, nisam mogao. Čak je i izlazak iz kreveta bio mučan. Tokom ranog popodneva mi je zazvonio telefon. Bio je to moj urednik. "Hej prijatelju, razmišljao sam da možda odustanemo od priče", rekao je. "Iskreno, čudimo se kako još uvek izdržavaš i zabrinuti smo za tvoje zdravlje." Zajedno sa tim rečima u glavi mi je zaigrala montaža hrane. Iako sam bio u iskušenju, nisam mogao da odustanem. Ko bi čitao o tipu koji je jeo Nutelu tri dana? Ljudi to verovatno rade sve vreme. Nije ludo, nije čak ni zanimljivo. Odlučio sam da nastavim.

Potrošio sam popodne isprobavajući načine da učinim Nutelu privlačnijom. Zamrzao sam je da bih imao nešto za žvakanje. Bilo je dobro koristiti vilicu, ali ukus se nije poboljšao. Posle toga sam otopio malo u kafu. To je bilo odlično i to obavezno morate da probate.

Dan 5: Četvrtak, Težina: 63kg

Četvrtak je bio loš, grub, tamnosmeđ i bezdušan svet. Neverovatno je kako nešto tako jednostavno kao hrana može da ima tako značajan učinak na mentalno zdravlje. U ovom trenutku, živeo sam u stanju ludila. Ništa nije bilo stvarno i koncentracija mi je bila uništena. Sve što sam mogao da radim je bilo zurenje u prazno i razmišljanje o spavanju.

Te večeri sam posetio majku i dočekao me je miris testenine. Zamalo me je oterao preko ivice. Ona me je pogledala i rekla mi da prestanem. Mislila je da sam poludeo i da ne razumem učinak koji ovo ima na moje zdravlje. Ja sam joj rekao da ona ne razume kvalitetno novinarstvo.

Dan 6: Petak, Težina: 63kg

Ceo dan sam sebi ponavljao: "Sutra ću jesti, sutra ću jesti, sutra ću jesti."

Proveo sam veče kod prijatelja. Sedeli smo oko vatre i pričali gluposti. Moje raspoloženje bilo je između srećnog iščekivanja i prezira. Skoro ću jesti, ali ipak ne još. Vatra mi je bila u potpunosti fascinantna.

Dan 7: Subota, Težina: 63kg

Nikada neću zaboraviti to jutro. Osećao sam se kao malo dete na Božić. Ustao sam iz kreveta, smejući se skoro u delirijumu. Uspeo sam i proslavio sam sa sendvičem od pečene svinjetine, toliko velikim da sam  jedva mogao da zagrizem. Čista sreća.

Kada je završio sedmodnevni eksperiment, doneo je sledeći zaključak:

Na normalnoj dijeti sam već tri dana. Kada gledam unazad, mislim da je prošla nedelja bila emocionalno najraznovrsnija u mom životu. Pao bih u tugu bez razloga, da bih nakon toga bio srećan i hiperaktivan. Bio sam toliko zbunjen sve vreme. Praćenje i razumevanje stvari koje su mi ljudi govorili bilo je naporno. A tu su bili i trenuci kada sam osećao kao da zaista gubim dodir sa stvarnošću. Proveo sam neke noći tumarajući po stanu, razmišljajući isplati li se ovoliko mučiti. Tada bih pogledao u ogledalo i video zombija sa tamnim očima koji bulji u mene, zahtevajući da pojedem malo celera.

U ovom trenutku mogu da kažem kako ne volim Nutelu. Pitajte me opet za mesec dana.