BUĐENJE FENIKSA! Nova vojna sila jača u Evropi kako bi parirala Rusiji (FOTO)

U sledećih sedam godina Bundesver (nemačka vojska) će se povećati za 14.300 novih vojnika plus 4.400 novog civilnog osoblja. Mnogi od njih će proći obuku i za sajber ratovanje, ali i druge oblike savremenog ratovanja. Već je najavljeno da će do 2020. budžet ministarstva odbrane biti povećan sa trenutnih 34.2 milijarde evra na 39.2 milijarde evra.

Nije slučajno da se ovaj zaokret događa upravo u ovim geopolitičkim trenucima koji obiluju napetostima u Nemačkoj, Evropi i na Bliskom istoku. Nemačke vlasti primorane su da promene i prilagode svoju unutrašnju i spoljnu politiku izazovima koje predstavljaju ratovi na Bliskom istoku i u Donbasu, migrantska kriza i NATO obaveze zbog napetih odnosa sa Rusijom.

DOMINACIJA: Nemački vojnici se trajno stacioniraju na istočnom frontu NATO

Ovaj zaključak potvrdila je i Fon der Lejen. Naglasila je kako je rast nemačke vojske potreban zbog sve većeg uključenja Bundesvera u međunarodnim vojnim misijama (trenutno su Nemci angažovani u borbi protiv Islamske države u Siriji i Iraku), nemački vojnici prate priliv izbeglica preko Mediterana i pružaju podršku NATO trupama u istočnoj Evropi, tj. Ukrajini.

Može se reći da su terorističke grupe, migrantska kriza i "ruska pretnja" najzaslužniji za prekid perioda razoružanja i smanjenja nemačkih oružanih snaga i ujedno početak novog perioda koji označava povećanje broja vojnika i modernizacije vojske na svim poljima.

Na vrhuncu Hladnog rata, u strahu od sovjetske invazije, Bundesver se sastojao od 670.000 vojnog i civilnog osoblja i smatrao se možda najboljom vojskom na svetu. U trenutku ujedinjenja Nemačke 1990. u Bundesveru je bilo 585.000 vojnika na aktivnoj dužnosti. Trenutno, nemačka vojska se sastoji od 177.000 vojnog i 87.000 civilnog osoblja.

ŠOK U BUNDESTAGU: Poslanica stala na stranu Srba! "Vladu u Prištini čine pripadnici OVK!" (VIDEO)

Ograničenje od 185.000 vojnika, koje je postavljeno 2011. godine, sada će biti probijeno. No, uprkos stalnom smanjenju, nemačka vojska je i dalje moćna i snažna. Nemačka ima druge najveće oružane snage u EU - iza nje su grancuske, a ispred britanske. Portal "Global Fajerpauer" trenutno smešta nemačku vojsku na 9. mesto po snazi na svetskom planu.

Nemačka je do sada koristila i koristi svoju vojsku u međunarodnim mirovnim misijama poput onih u Maliju, Sudanu, Libanu, Avganistanu, Iraku itd. Međutim, tek je pojava IS-a naterala Nemce da razmisle o aktivnoj upotrebi vojske u misijama izvan matične zemlje. Jedan od tih poteza su i izviđački letovi iznad Sirije.

SPREMA LI SE NEŠTO? Nemačka vraća 100 rashodovanih tenkova (VIDEO)

Terorizam

Međunarodni terorizam predstavlja značajnu pretnju svim državama članicama NATO saveza pa tako i Nemačkoj. Nemačka nije inicirala ni potpalila demokratske promene na Bliskom istoku u vidu Arapskog proleća čiji je neuspeh doveo do uspona radikalnih islamista, no kao važna članica NATO saveza "snosi odgovornost" za novonastalu situaciju.

Pored toga, Nemačka je država koja najviše oseća posledice politike Zapada prema Bliskom istoku. Haos u Libiji, Iraku i Siriji doveo je do masovne migracije iz tih zemalja ali i s celog Bliskog istoka i severne Afrike. Krajnje odredište migranata je većinom Nemačka.

Migracije

Izazov međunarodnog terorizma je usko povezan sa sledećim izazovom zbog kojeg se povećava Bundesver, a to je migrantski talas.

Prošle godine, u Nemačku je pristiglo 1.1 milion migranata. Ove godine, migrantski talas se postepeno zaustavlja. To je do sada delimično uspelo zahvaljujući zimi i sporazumu o migrantima s Turskom, ali migranti neće posustati već će i dalje tražiti rute i načine kako da dođu do zapadne Evropu – Nemačku pre svih.

EU UKIDA SANKCIJE RUSIJI: Tajni plan Angele Merkel razbesneo Amerikance

Čim pre se uvede red na Bliskom istoku, tj. poraze islamisti, oslabiće i možda prestati migrantski talasi.

Merkel je proklamovala politiku "otvorenih vrata" i prihvatanja izbeglica, ali je to počelo da se menja iz dva razloga: prvi je zbog toga što Nemačka ne može podneti toliku količinu izbeglica, a drugi su brojne razlike između izbeglica i Nemaca.

Uglavnom muslimanski migranti predstavljaju veliki kulturno-civilizacijski izazov Nemačkoj i nemačkom društvu. To se potvrdilo incidentima i sukobima migranata s lokalnom populacijom. Među njima je najpoznatiji Novogodišnji seksualno-pljačkaški napad u Kelnu i drugim nemačkim i evropskim gradovima. Kao posledica razlika i neuklapanja migranata u nemačko društvo došlo je do jača radikalnijih političkih snaga u Nemačkoj.

Rusija

Treći razlog zbog kojeg Nemci povećavaju svoje oružane snage jesu obveze prema NATO savezu u kontekstu napetih američko-ruskih odnosa. Dobro je poznato kako visoki američki i NATO zvaničnici žele da najveće evropske države članice povećaju svoje vojne kapacitete kako bi se poboljšala spremnost saveznika u odnosu na rusku pretnju.

Tokom 2006. godine, države članice NATO-a kolektivno su se dogovorile da će svaka od njih izdvajati barem 2 odsto svog BDP-a u vojne svrhe. Međutim, 2015. samo je pet članica NATO saveza ispunilo tu obvezu: SAD, Velika Britanija, Grčka, Poljska i Estonija.

PONOVLJEN SCENARIO IZ KELNA: Uhapšena tri Pakistanca u Nemačkoj zbog seksualnih napada!

Nemačka troši samo oko 1.2 odsto svog BDP-a na vojsku, a čini se da ni najavljeno jačanje Bundesvera neće udovoljiti zahtevu od 2 odsto.

Proširenje nemačke vojske jednim je delom zasigurno rezultat pritiska od strane SAD. To nije tajna budući da je prilikom svoje nedavne posete u aprilu Nemačkoj, Barak Obama optužio Evropu da je "zadovoljna svojom odbranom".

Vašington zamera Berlinu da je uljuljkan u samozadovoljstvo zbog toga što je Nemačka okružena pouzdanim saveznicima, pa stoga ne mora mnogo da ulaže u odbranu. Naravno, Amerikanci žele da Nemci preuzmu što veću ulogu u NATO savezu kako bi ojačali NATO i ujedno zaoštrili svoj relativno blag odnos prema "ruskoj agresiji i pretnji".

GOLA GUZICA ZA AMERE: Ovako je marince u Pragu dočekao češki veteran (VIDEO)

Nemački vojnici sudeluju u velikim vojnim vežbama NATO snaga u Estoniji koje se upravo održavaju ovih dana. Više od pet hiljada vojnika iz Estonije, Nemačke, SAD-a, Velike Britanije, Holandije, Litvanije i Letonije učestvuje u vežbi "Prolećna oluja" koja se odvija samo 30 km od ruske granice.

Ranije je već objavljeno da će Bundesver prelocirati svoje snage u Litvaniji kao deo NATO misije u toj baltičkoj zemlji. Svrha NATO snaga u Litvaniji bi bila "suzbijanje ruskog uticaja" i "sprečavanje eventualne ruske agresije na Baltik".

Nemci su pristali na zahteve Pentagona da imaju veću ulogu u NATO-u kako bi parirali Rusiji, a pitanje je hoće li sve ostati na tome ili će Berlin zaoštriti svoj politički odnos prema Moskvi. U Beloj kući i Stejt Departmentu bili bi presrećni kad bi se to dogodilo. Nemačka je uvela sankcije Rusiji, ali i dalje sarađuje sa Rusijom na mnogim poljima i ima blag odnos prema onome što Amerikanci nazivaju "ruski izazov".

Nemci ne žele dalje da prozivaju i napadaju Rusiju zbog Ukrajine i Sirije nadajući se da će sankcije što pre prestati kako bi ponovo mogli naširoko da posluju sa Rusima i ostvaruju velike profite. Uz to, nemačka javnost ne vidi Rusiju kao pretnju. U sprovedenoj anketi grupacije Bertelsman u martu, pokazalo se da 56 odsto Nemaca ne smatra Rusiju vojnom pretnjom i ne podržava sankcije protiv Rusije. A još važnije, 57 odsto Nemaca se protivi da nemački vojnici brane Poljsku i Baltičke države u slučaju ruskog napada.

OD NACIONALIZMA SE NE ŽIVI: Ukrajincima preči poslovi od povratka Krima

Evidentno je da vladajuće političke elite u Nemačkoj ne žele da se zamere svojim biračima jer se sledeće godine održavaju nacionalni izbori u Nemačkoj. Stoga se ne očekuju politički potezi koji bi dodatno zaoštrili odnose Berlina sa Moskvom. 

Na kraju, vojska je uvek bila i ostala važno diplomatsko oruđe kojim se mogu postizati mnogi interesi poput političkih, ekonomskih, trgovinskih i drugih.

Čudi da je Angela Merkel tako dugo bežala od upotrebe vojske kao sredstva kojim bi jačala nemačku moć u NATO savezu i u celoj geopolitičkoj areni. Čak ni sada, jačanja nemačke vojske nije istinska volja Angele Merkel, već to dolazi kao nužda koju su nametnuli spoljnopolitički faktori.