I NAJTEŽA ISTINA BOLJA JE OD LAŽI: Citati Tomasa Mana

Tomas Man (6. jun 1875. - 12. avgust 1955.) jedan je od najvećih nemačkih pisaca. Njegov književni uspeh vrtoglavo je rastao sve do Prvog svetskog rata, tokom kog je on podržavao nemački nacionalizam. 

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929. godine.  U svetskoj književnosti značajno mesto zauzimaju njegova dela "Čarobni breg", "Kraljevsko visočanstvo", "Doktor Faustus", "Smrt u Veneciji"".

Ovo su samo neke od  mnoštva mudrih misli iz njegovih romana:

• Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao.
• Ljubav se suprotstavlja smrti, samo je ona jača od smrti, a ne razum. I lepo ponašanje potiče samo iz ljubavi i dobrote.
• Razum je glup pred smrću, jer on nije ništa drugo nego vrlina, a smrt je sloboda, bezobzirnost i požuda.
• Sve je politika.
• Usamljenik, nenaviknut da deli sa drugima svoja gledišta i osećanja, ima mnogo žešća mentalna iskustva i manje je razumljiv od društvenog čoveka.
• Veliki moralisti nisu bili ljudi vrline, već pustolovi u zlu, poročnici, veliki grešnici, koji nas uče da se hrišćanski priklanjamo pred bedom.
• Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrednije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne - propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja.