ČOKOLADNI ROBOVI: Šta se krije iza slatkog ukusa?
SIGURNO DOVOLJNO – Konzumiranje čokolade doprinosi povećanju budžeta. Prema istraživanjima na stranom tržištu, za jedan dan uživanja u “slatkom iskušenju“ budžet se napuni čak za 20 mililjardi dolara. A da li razmišljate odakle sva ta čokolada?
Povećana kupovina čokolade je svakako praznicima, za Novu Godinu, Dan zaljubljenih ili pak za Božić. Bez obzira da li su tužni ili srećni, da li kupuju za sebe ili za poklon, svaki kupac neće odoleti bar jednoj kockici dnevno. Ipak, mnogi od nas zaboravljaju ili čak ne znaju kako čokolada dolazi do potrošača. Iako je činjenica da čokolada dolazi preko dece robova, često tu činjenicu zaboravlja i ceo svet.
Moderno ropstvo
Najlakše je reći da trgovina ljudima predstavlja osnovno kršenje ljudskih prava, ali su velike šanse da je svaki čovek na svetu okusio bar jedan proizvod “modernog ropstva“.
Činjenica da deca umesto da pohađaju školu, rade kao berači kakaa, protresla je svet 2001. godine kada su otkriveni uslovi u kojima ova deca žive. Zakonodavci u SAD pokušali su da promene industriju zahtevajući transparentnost i sertifikat rada za svu decu koja rade taj posao. Ali intezivnim lobiranjem industrija kakaa, opada interesovanje javnosti i novi zakoni koje je trebalo doneti padaju u senku zaborava. Od tog trenutka prošlo je više od jedne decenije.
Nedavna studija sprovedena od Univerziteta Tulan, dovodi do zaključka da napori da se ukine “čokoladno ropstvo“ nisu dali rezultate i da se deca na plantažama kakaa deca i dalje izrabljuju. Čak 97 odsto firmi koje posluje na Obali Slonovače nisu preuzele nijedan korak ka promenama u svakodnevnoj praksi, a kako čak 40 odsto kakaa dolazi sa Obale Slonovače, svet ne reaguje na ova dešavanja. Obala Slonovača je, međutim, razorena političkom nestabilnošću pa lokalne vlasti nisu u stanju da spreče velike industrije koje haraju tržištem.
Pločica čokolade danas košta četvrtinu od onoga koliko je koštala u pre pedesetak godina. "Dok je još 1980. Poljoprivrednik u zapadnoj Africi za tonu kakaa dobio 5000 $ danas mu se za istu količinu isplati tek 1250 $", kaže Friedel Hutz-Adams iz nevladine organizacije "Sudvind" .