Evo koga je sve bombardovao dobitnik Nobelove nagrade za mir!

Avganistan (od 2001. godine do danas)

Posle 11. septembra 2001. godine, bilo je samo pitanje trenutka kada će Avganistan postati prva država koju su SAD bombardovale u 21. veku, s obzirom da su Talibani odbili da predaju vođu Al Kaide Osamu bin Ladena. Počevši sa bombardovanjem najvećih avganistanskih gradova SAD su brzo postale deo sukoba koji je odneo ogroman broj žrtava. SAD su izgubile 2.200 vojnika, a oko dvadeset hiljada je ranjeno.

Jemen (od 2002. godine do danas)

Smrt sedamnaest članova američke mornarice koje je Al Kaida napala u Adenu u oktobru 2000. godine, dovela je do toga da se zemlja nađe na radaru SAD.

Meta je bio Salim Sinan al-Hareti za koga se verovalo da je izvršilac operacija Al Kaide u Jemenu. Ubijen je kada je pogođen auto u kojem se nalazio. Tadašnji zamenik ministra odbrane SAD Pol Volfovic izjavio je da je ovo bio primer uspešne taktičke operacije i da su izvedeni vazdušni napadi bili korisni ne samo u ubijanju terorista, već su poslužili i kao mehanizam koji je naterao Al Kaidu da promeni taktiku.

Za vreme mandata Džordž Buša u pitanju su bili sporadični napadi, ali Obaminim dolaskom na vlast, došlo je do značajne eskalacije. Podaci koje je objavio Vikiliks pokazuju da je vlada u Jemenu  dozvolila da se nastavi sa vazdušnim napadima protiv osumnjičenih ekstremista. Međutim, u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava analizirano je šest vazdušnih napada u Jemenu i došlo se do podataka da su od 82 ljudi koji su u njima smrtno stradali, 57 bili civili.

Irak (2003-2011)

Datum je 5. februar 2003. godine, lokacija – UN u Njujorku. Sekretar SAD Kolin Pauel upravo je održao govor u kom je poručio da Irak ima oružje za masovno uništenje.

Prvi važdušni napadi su počeli 20. marta 2003. godine i za tri nedelje vlada u Iraku je srušena, a razvoj operacije bio je katastrofalan za civilno stanovništvo. Članak koji je objavio AFP u oktobru 2013. godine pokazao je da je broj mrtvih dostigao oko pola miliona. Podaci pokazuju da je od celokupnog broja umrlih sedamdeset odsto stradalo nasilnom smrću.

Pakistan (od 2004. godine do danas)

Iako su vazdušni napadi u Pakistanu počeli pod komandom Dž.V. Buša, Obamina administracija ih je pojačala do tada neviđenog nivoa.

Prema Birou za istraživačko novinarstvo od 2004. godine bilo je 390 napada, od kojih je čak 339 naredio Obama, što je dovelo do smrti više od četiri hiljade ljudi, od kojih je čak četvrtina bila civilno stanovništvo.

Somalija (od 2007. godine do danas)

Januara 2007. godine, Sjedinjene Države započele su kampanju vazdušnih napada protiv osumnjičenih pripadnika Al Kaide u Somaliji, koje je Vašington sumnjičio za napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji u kojima je stradalo više od 200 ljudi, piše RT.

Vazdušni napadi Sjedinjenih Država imali su punu podršku predsednika Somalije, Abdulaha Jusufa Ahmeda. Napadi su započeli godinu dana pre dolaska administracije predsednika Obama, ali ni do današnjih dana, kada se Obamin drugi manadat bliži kraju, ovi napadi nisu prekinuti.  Američka intervencija je uglavnom prošla ''ispod radara'' renomiranih svetskih medijskih kuća, pošto se međunarodna javnost vrlo malo interesovala za američki ''Rat protiv terorista''.

Šta je sa Libijom?

Libija je možda izuzetak s obzirom da su većinu napada vršile evropske i NATO snage, međutim SAD su imale ključnu ulogu u organizovanju alijanse koja će pokušati da sruši Gadafija. Obama je Gadafiju dao ultimatum. Kada ga je Gadafi odbio, usledila je vojna intervencija.