Da li Boko Haram gura Afriku u (verski) rat?
Tri bombaška napada, četiri nasumična streljanja civila u selima sa najmanje 380 poginulih, bilans je poslednjih sedam dana terorističkih dejstava radikalne organizacije Boko Haram, koja od 2009. godine nastoji da osnuje kalifat između Sahela i Atlantika.
Grupa od 4000 do 5000 sledbenika, nepoznatih izvora finansiranja, i bazom u šumi veličine Velike Britanije, Boko Haram je danas “podstrekač najgoreg nasilja u Nigeriji od građanskog rata u Bijafri od 1967. do 1970. godine”, smatra Val Sojinka, nigerijski pisac i Nobelovac. Godinama usmeren na raspirivanje terora na severistoku Nigerije, Boko Haram je, nakon otmice skoro 300 tinejdžerki sredinom aprila, proširio dejstvo ka jugu države od 175 miliona stanovnika.
Tri najnovija bombaška udara izvedena su u Maiduguriju, Kaduni i prestonici Abudži, uglavnom na muslimanskom severu zemlje. Gotovo istovremena, nasumična, streljanja seljaka dogodila su se u centralnom delu Nigerije, gde hrišćani i muslimani odvajkada žive izmešani.
Boko Haram je ovog puta otišao korak dalje. U jeku priprema za izbore 2015. godine, džihadisti sa razgranatim vezama u Sahelu, Magrebu, i na rogu Afrike, najavili su udare na ciljeve duž atlanske obale Nigerije, prvenstveno u desetomilionskom Lagosu na jugozapadu zemlje, ali i po naftaškim postrojenjima na hrišćanskom jugoistoku vodećeg petroizvoznika Afrike.
Pomeranje dejstva Boko Harama i pretnje jugu, poklapaju se sa obnovljenim dejstvima pobunjenika većinskog plemena Idžav u naftnonosnoj delti.
Mogući sudar džihadista Boko Harama i pobunjenika sa hrišćanskog juga Nigerije uveliko je predmet debate zapadnih stratega i posmatrača, prenosi Politika.
“Ukoliko bi Boko Haram uspeo u svojim namerama, Afrika bi se našla u stanju gotovo opšteg rata, opšteg verskog rata, i bilo bi veoma teško zaustaviti širenje haosa i animoziteta po celom svetu. Evropa, sa tekućim usponom stranaka koje zagovaraju netrpeljivost prema nehrišćanskim emigrantima, bila bi u posebnoj krhkoj situaciji ukoliko nasilje Boko Harama ne bude zaustavljeno”, procenio je nedavno Klub mladih Republikanske stranke iz Njujorka.
I dok zvanična Abudža i zapadni stratezi za sada nemaju rešenje za obuzdavanje dejstva Boko Harama, okolne zemlje počele su da podižu odbranu prema Nigeriji. Vlada Kameruna je nedavno rasporedila više od 1.000 vojnika i desetine oklopnih vozila na granici sa Nigerijom, nakon vesti da je deo rukovodstva grupe prebegao u tu zapadnoafričku zemlju. Istovremeno, susedni Niger zatvorio je granicu prema Nigeriji. U međuvremenu je nigerijski predsenik Gudlak Džonatan objavio “totalni rat” toj organizaciji i rasporedi otrupe u 32 od 36 federalnih jedinica države.
Na nagovor Francuske i SAD, pet država zapadne Afrike je prošlog meseca sklopilo tom prilikom vojni savez radi borbe protiv Boko Harama. Nedavni predlog Pekinga da pomogne Abudži u borbi protiv džihadista nije razmatran na pariskoj ali ni na potonjoj međunarodnoj konferenciji o Boko Haramu u Londonu.
Ostaje da se vidi da li će afro-američki samit u Vašingtonu sledećeg meseca iznedriti novu strategiju u borbi protiv terorista, kojima je cilj osnivanje provog novovekovnog kalifata u Africi.