Izraz "U*rati motku" ima korene u vojsci i ratu. Početkom 20. veka ratna strategija je i dalje bila borba prsa-u-prsa, iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim.
Vojnik istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U Prvom svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. Dešavalo se često da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To je bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke.
Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (možda bi se posle bitke povukli na isti položaj), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi popreko bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfekcije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i kretali u boj. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju.
Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "U*rao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.
Odgovor na ovo pitanje našli smo na sajtu Vukajlija.
A ako vas zanima kako je jedan otac u*rao motku komentarom na Fejsbuku svoje kćerke, kliknite OVDE.
Pročitajte i: