DAJ MI JEDAN "DOJČ": Za ovu kafu znaju samo odabrani, a opet, svi je piju!

Ali, za mnoge Podgoričane i dalje je misterija kako je "produženi espreso sa mlekom“ postao "dojč“, ujedno i zanimljiv znak raspoznavanja stanovnika glavnog grada Crne Gore. Postoje dve verzije nastanka ove "urbane legende“ i obe su vezane za nemačku marku (dojče mark), svojevremeno toliko voljenu valutu na ovim prostorima.

Prva verzija vezana je za nekada omiljeno mesto za sastanke generacija Podgoričana i gostiju koji su se bar i na kratko našli u ovom gradu - gradska kafana hotela "Crna Gora“. Kao i za mnoge reči i rečenične konstrukcije, Podgoričani su bili lenji da ih u potpunosti izgovaraju, pa je bilo teško svakodnevno, često i po nekoliko puta, govoriti konobaru "meni jedan (ili dajte mi jedan) produženi espreso sa mlekom u velikoj šolji". Tako je, umesto da ponavlja "produženi espreso sa mlekom“, Podgoričaninu sa početka devedesetih (vreme inflacije) bilo lakše da konobaru kaže "daj mi dojč“, misleći na cenu te kafe pretvorenu u nemačku marku (dojč marka), piše CDM.me.

Kafedžije na kilogramu espresa zarade pola nečije plate

Mesto nastanka druge verzije ove urbane legende udaljeno je Ulicom slobode nekih 500 metara od hotela Crna Gora. Poznati podgorički ugostitelj odlučio je da, po povratku sa rada u Nemačkoj, otvori kafić koji je odmah postao jedno od kultnih mesta za okupljanje sugrađana. Želeo je i da bude što originalniji u odnosu na konkurenciju koje je bilo sve više, pa je odlučio da u ponudu uvrsti "produženi espreso sa mlekom“ i tom piću da prikladni naziv, pa je odlučio da ga nazove "dojč kafa“, odnosno nemačka kafa.

Nebitno da li je jedna verzija tačna ili nije, ili su obe neistinite, "dojč“ kafa je postala svojevrsni simbol Podgorice. Gotovo da nema Podgoričanina kog konobari iz okruženja nisu gledali u čudu kada je tražio "dojč“, mada je vremenom i krug poznavalaca te porudžbine postao mnogo širi. 

ZBOG OVE LEPE CRNOGORKE KUPIO POLA OBALE - Ko je Grk vlasnik Sv.Stefana i drugih dragulja