DANAS SU MATERICE: Evo zašto deca moraju danas da "vešaju" svoje majke
Pravoslavni vernici obeležavaju danas Materice, najveći hrišćanski praznik majki i žena, koji uvek pada u drugu nedelju pred Božić.
Danas, prema običaju, deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vežu majkama noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pretvara da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a ona onda deli poklone i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se "dreše" kolačima ili nekim drugim slatkišima.
Običaj "vezivanja" i "drešenja" predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice.
Praznik Materice se u novije vreme proslavlja i pri hramovima, naročito po gradovima. Žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodan program u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne žene.
One se "dreše" poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima... Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku puni hrišćanski smisao.
Materice su ranije bile ozbiljniji praznik. Tad deca vezuju svoju majku, ali znaju da zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu.
Početkom 20 veka u Beogradu izabarana deca iz doma, ali i poneko drugo siroto dete, bili bi odvedeni u dvor da "vezuju kraljicu" i prime poklone. Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika.
Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su bile žustre članice dobrotvornih društava, najviše "Kola srpskih sestara", kojima je glavni praznik bio materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci.