NEOBIČNA BEOGRAĐANKA: Skinula je šminku i štikle i pronašla način da ZARADI!

Jedna stvar ju je naterala da da otkaz u firmi i počne da se bavi "muškim" poslom, a za 24 godine, koliko radi kao taksista, svašta je doživela, čula najgore sudbine poznatih i videla ono što niko nije. 

Slavica Hardi se na poziv Beograđana odaziva već 24 godine. Kao taksista počela je da radi davne 1991. i to iz inata. Zbog loših odnosa u kolektivu u kome je radila 17 godina, odlučila je da pređe na 'najniži' muški posao.

Slušaj, idem da budem taksista!

- Nisam mogla više da podnesem loše međuljudske odnose u kolektivu. Došla sam kući i rekla mužu: 'Slušaj, idem da budem taksista'. Ne znam kakav me je đavo terao. Pitam ja jednog poznanika taksistu: 'Pa jel bi bilo strašno da ja radim sa tobom?', on se oduševio. Kad sam otišla u firmu i dala otkaz mislili su da nisam normalna, jer sam uvek bila našminkana i skockana, prava dama - priča Slavica.

Njena odluka da počne da radi kao taksista i da otkaz u firmi bila je šok za sve one koji je znaju. Za samo šest meseci prikupila je svu dokumentaciju i potrebne dozvole, a kada se našla za volanom, reakcije ljudi su bile najrazličitije.

- Dešavalo se da kad me vide za volanom neće da uđu u vozilo, idu kod kolege iza. Tako je jedan čovek, kad mu je kolega rekao: 'Pa ona je prva, slobodna je',  dobacio: 'Mene žena vozit' neće'. Uglavnom je svima simpatično, posebno ženama i mladima, mada je bilo i starijih koji su me zaustavljali i dobacivali: 'Ma šta se ti petljaš u tuđa posla, kući, varjaču u ruke, decu gledaj'. Mislim se: deca se ne gledaju, deca se izdržavaju - priča Slavica.

Zaradila na otkazu

Već nakon prve vožnje u kuću je donela trećinu svoje dotadašnje mesečne plate, koja je svakako bila velika. Onda su počele 'lude' godine.

- Tada su plate bile po 5 i 10 maraka, a ja sam kući donosila minimum 50 svaki dan. Nisam se bojala da vozim tada, vozila sam svakakve, čak i one koji su dolazili sa ratišta. Možda to i nije bilo pametno, ja samo znam da imam troje dece i da oni ne moraju da znaju da li moja firma ima da mi isplati platu ili nema, ja moram da imam za njih - priča ona.

"Plakala sam zajedno sa njima"

Za 24 godine nije doživela većih neprijatnosti. Dešavalo se da joj ne plate vožnju, istrče pre nego zaustavi auto, ali ono što najviše pamti su tužne sudbine mušterija, jer je bilo onih koji jedva čekaju da svoju muku podele sa nekim.

SRBIN KOJI JE USPEO U KANADI: Pronašao bolji život, pa prikupio 4 MILIONA dolara za svoj narod!

- Svakakve priče sam dosad čula, ali jednu posebno pamtim. Jednog dana odlučim da završim pre kraja radnog vremena i krenem kući, ali me zaustavi jedan frajer, zgodan, lep, sređen i ja stanem. Kaže da ide do Kosovske i pita me: "Izvinite, jel mogu da plačem?". Ja se mislim: plači i ja bih plakala. Kad je on počeo da plače, suza suzu stiže i kaže: "Znate, ja ne plačem za ženom, ja plačem za čovekom svog života". Ispostavilo se da je vodeći biznismen, oženjen, ima decu. Međutim, mi je ispričao svu svoju muku, počela sam i ja da plačem sa njim - priseća se ona.

Vozi i kamion

Osim što je zaljubljenica u automobile, Slavica ima dozvolu i za kamion, jer kako kaže, to je prva profesionalna kategorija koja mora da se ima da bi se postao profesionalni vozač.

- Kad sam polagala za C odem ja kod instruktora, on mene pita za koga, ja kažem da je za mene i on kaže: šta me snađe još i žene da obučavam na kamioni. Kad sam počela da vozim, samo je rekao 'al su glupi ovi muškarci'. To je talent kao i u svemu, i u kuhinji, šta god da čovek radi - priča ona.

Godinama je u muškom društvu, ali ne odustaje od vožnje i nije joj teško. Radi punih osam sati svaki dan osim nedeljom, ali i svaku Novu godinu.

- Slušam ove muškarce koji kukaju i stalno se nešto žale, ja izađem da radim da bih se odmorila, jer mi žene šta god da radimo, nas kućni poslovi, varjača, usisivač pegla, sve nas čeka, to niko ne sme da dira, to ujeda - priča ona.