DECE NI OD KOROVA: Okrug u kome je Kina počela politiku jednog deteta - umire!
Šta ću ako nema ko da me gleda kad ostarim? Ko će da mi da čašu vode, da mi pomogne da ustanem i da se umijem? Ovo su pitanja na koja će najpre morati da odgovore žitelji Rudonga na istoku najmnogoljudnije zemlje sveta.
Kina je 1979. uvela tzv. "Politiku jednog deteta" kako bi zaustavila prenaseljenost, preveliki broj ljudi koje sistem nije mogao da izdrži. Nije bilo dovoljno posla, dovoljno mesta, a ni dovoljno hrane. Već hiljadama godina Kinezi su najmnogoljudniji narod na svetu. Tako je i danas, ali je poluvekovna regulacija broja stanovnika uzela danak.
Prvo su rekli: Rađajte, onda su rekli: Prekidaj!
Mao Cedung je 1949. pozvao Kineze da rađaju što više dece.
"Treba nam ratara da obrađuju polja, treba nam radnika da rade u fabrikama, treba nam vojnika da branimo domovinu", bilo je poklič Komunističke partije.
Za oko 20 godina broj Kineza porastao je za 260 miliona ljudi. Suočeni sa prevelikim porastom, a uplašeni da će toliko stanovništvo otežati ekonomski razvoj (ali i značiti težu političku kontrolu), sa vrha su pozvali na jedno rađanje.
Kadrovi iz Rudonga pokazali su se kao najrpredaniji. Ko je ispunio zahtev, dobijao je plac za kuću, uvećanje poseda i godišnju nagradu u novcu. Ko nije, bivao je proganjan, kažnjavan i osujećivan u borbi za životnu sreću.
Nije problem što će Indija da postane najmnogoljudnija država do sredine ovog veka. Ne. Problem je što je postotak starih toliko veliki da njih neće imati ko da izdržava, ali i taj što će ekonomija, danas druga (po nekim parametrima i prva), ostati bez radne snage, koju će morati da uvozi. Možda baš iz Indije, sa kojom ima podugo rivalstvo.
"Rudong je bio toliko uspešan u sprovođenju regulacije stanovništva da sad moja jedina ćerka živi 200 kilometara odavde", kaže 58-godišnja Si.
Deset godina propagandne pripreme i 36 godina zabrane doveli su do toga da je Rudong svojevrsni prozor u budućnost Kine. Sve je više sela i gradova sa preovladavajućim starim stanovništvom.
Sveopšti problem
Kina pokušava da u 2015. "izboksuje" privredni rast od 7 posto. Iako je u pitanju cifra o kojoj Evropska unija sanja, za "zmaja" je to najlošiji rezultat još od 1990. godine. Nije slučajno što se on dešava upravo danas.
Uz sedam godina dugu svetsku ekonomsku krizu, u Kini je sve manje radno sposobnog stanovništva. Do 2030. broj radnika biće manji za 61 milion (cela Italija ili devet Srbija).
Čak trećina stanovnika Rudonga koji ima milion ljudi ima preko 60 godina! Sa 30 odsto, okrug je dvaput "jači" od nacionalnog proseka. Ovde ima čak 172 osobe sa više od 100 godina.
Starački domovi niču kao pečurke
Plodnost žena u Rudongu je prepolovljena jer su vlasti bile uporne u sprovođenju politike. Ako bi trudnica sa drugom bebom pobegla u Peking, jurili bi je do tamo, a potom oduzimali kuću i kažnjavali. Zato je danas sve više domova za stare.
Jedna od opština u okrugu traži svake godine uvećanje kapaciteta u svojim domovima za 4.000. Penzionera čija deca su daleko je sve više (u Kini muškarac stiče pravo na "mirovinu" u 60, a žena u 50 godina).
Pored malo mladih, problem je što oni uglavnom odlaze u grad, za poslom. Na primer, Šangaj danas ima 24 miliona ljudi iako je stopa rađanja u njemu među najmanjim u svetu. Otkuda to? Prosto je - u najveći grad Kine dolaze ljudi sa sela i iz okoline. Okoline kao što je Rudong.
Nove mere - kasno ili bolje ikad nego ikad
Shvativši razmere opasnosti od ekonomskog opterećenja, socijalnog problema i emotivne čamotinje, kineske vlasti su olabavile kontrolu. Svaki roditelj koji je bio jedino dete ima pravo na dvoje dece danas. Ipak, postoje preduslovi i zabrane (npr. za nacionalne manjine), pa je samo 11 miliona parova steklo pravo na drugo dete, a od njih 690.000 parova je i zatražilo dozvolu za to.
Mnogi sociolozi i demografi da je odluka pala prekasno. Drugi tvrde da je besmislena jer su ljudi stekli naviku da imaju malo dece. Treći se nadaju.