Deset misli "mračnog uma": Izreke velikog Stivena Kinga

Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine. Nakon što ih je otac ostavio pod izgovorom da "ide da kupi" cigarete, ostao je da živi sa majkom i usvojenim starijim bratom Dejvidom. Često su imali i velike finansijske probleme.

Stiven je počeo da piše još dok je bio u školi i mnogi su tada smatrali da ima "mračan um". Njegova kasnija dela su postala planetarno popularna, a njegova formula kako da učite da dobro pišete je sledeća: "Pišite i čitajte četiri do šest sati dnevno. Ukoliko ne možete da odvojite to vreme, ne možete da očekujete da budete dobar pisac."

Dobitnik je mnogih nagrada, a ovo su samo neke od njegovih izreka:

1. Ljudska je ruka kao na pola pripitomljena životinja, uglavnom je dobra, ali ponekad pobegne i ugrize prvo na šta naiđe.
2. Vreme sve briše, pa hteli mi to ili ne. Vreme sve briše, vreme sve odnosi, i na kraju ostaje samo mrak. Ponekad u tom mraku nalazimo druge ljude, a ponekad ih i opet izgubimo.
3. Moja me nesreća naučila samo jedno: jedini način da se nastavi živeti je nastaviti živeti. Reći "mogu ja to" i kad zapravo ne možeš.
4. Kada je reč o prošlosti, svi mi muljamo. 
5. Svaki je dobar brak skrivena teritorija, neistraženo belo područje na mapi društva. Ono što drugi o njemu ne znaju je ono što ga čini vašim.
6. Ljubav ne curi iz česme koju možeš otvoriti ili zatvoriti prema potrebi.
7. Tuga je kao pijani gost, uvjek se vraća po još jedan oproštajni zagrljaj.
8. Čovek koji ima dobru ženu najsrećniji je od svih Božjih stvorenja, a čovek bez nje, verujem, sigurno spada među najbednija, i jedina mu je uteha u životu što ni sam ne zna koliko mu je loše.
9. Nekoliko je grešaka na ovom svetu, ali kad se jednom snađeš u njemu možda to uopšte i nisu greške.
10. Život bez knjiga žedan je život, a život bez poezije je kao život bez slika.