Detektivski roman Erika Aksla Sunda "Vrana"
Izdavačka kuća Samizdat B92 objavila je debitantski roman zanimljivog literarnog tandema iz Švedske Jerkera Eriksona (1974) i Hakona Aleksandera Sundkvista (1965) koji pišu pod preudonimom Erik Aksel Sund "Vrana".
Za roman ovog, prethodno, muzičkog dua, švedski kriitčari su napisali da je bolji od sada već legendarnog Stiga Lašona, pisca trilogije "MIlenijum", i da treba reći zbogom, Hanibalu Lektoru, tom starom kanibalu, koji je psihološki zanimljiv kao kanarinac u poređenju s Viktorijom Berjman.
Roman se smatra najnovijim književnim fenomenom u švedskoj kriminalističkoj prozi i prekretnicom u savremenom krimi-romanu potvrđujući da se centar ovog literarnog žanra preselio iz SAD u Skandinaviju.
Naime "Vrana" je, kako navode autori, prvi deo trilogije "Slabost Viktorije Berjman" koja je izutetno brzo postigla veliki uspeh i kod kritike i čitalaca pa je, već prevedena u više od 30 zemalja i prodata u tiražu koji premašuje milion primeraka.
Trilogija o Viktoriji Berjman je 2012 dobila specijalnu nagradu Švedske akademije koja je ovo delo okarakterisala kao " hipnotički zanosnu krimi psihoanalizu".
Psihoterapeutkinja Sofija Seterlund istražuje dva klijenta: Semjuela Baija, dečaka-vojnika iz Sijera Leonea i Viktoriju Berjman, ženu sa nezalečenim ranama iz detinjstva. U međuvremenu, u grmlju pored stanice metroa u centru Stokholma pronađen je mrtav dečak u mumificiranom stanju. Istragu ubistva vodi detektivka Šanet Ćilberj, a lekar-patolog, koji radi na slučaju je, Ivo Andrić, čovek koji je u Švedsku došao nakon što je u ratu u BiH ostao bez svega.
Niko ne može da ostane ravnodušan pred užasno okrutnim ubistvom tog neidentifikovanog dečaka, koji je po svemu sudeći ilegalni doseljenik u Švedsku. Policija tapka u mraku i ne nailazi na prave tragove, a po gradu se jedno za drugim pojavljuju tela ubijenih dečaka.
U policijskim akcijama razotkriva se mreža pedofila i trgovaca decom kao seksualnim robljem, ali ubica im stalno izmiče iz ruku... Detektivka Šanet Ćilberj i terapeutkinja Sofija Seterlund suočavaju se sa istim pitanjem: koliko patnje čovek može učiniti drugima pre nego što prestane da bude čovek i postane čudovište?