Drama sirijskih izbeglica u Turskoj
U medijskoj senci haosa u Gazi, u Iraku pa i žrtvama nedavnog rušenja malezijskog aviona u istočnoj Ukrajini, u Turskoj se odvija svojevrsna drama sa izbeglicama iz Sirije koje su preplavile celu zemlju sve do Istanbula i sve češće ne biraju sredstva da bi preživeli. Sa tim problemom se suočavaju i druge zemlje u regionu, pre svega Jordan i Liban.
Od početka sukoba u Siriji, koji traju više od tri godine, 900 kilometara dugu granicu između dve zemlje dosad je prešlo milion ljudi. Možda i više pošto mnogi stižu ilegalno. U početku oni su dobili utočište u prihvatnim centrima na jugoistoku Anadolije, ali kako se kriza zaoštravala, broj se povećao, a imigranti su se otrgli kontroli i sada su se razmileli širom zemlje.
Prema snimcima lokalnih novinskih agencija, imigranti, među kojima ima mnogo dece, zaposeli su trotoare i parkove u opštini Fatih u gradu na Bosforu. Oni tu obeduju, spavaju i preživljavaju od milostinje koju im udeli lokalno stanovništvo. Građani strahuju od izbijanja epidemija, pošto oni nemaju elementarne higijenske uslove za bitisanje.
U nekoliko mesta poslednjih dana zabeležni su napadi lokalnog stanovništva na izbeglice, koje ne biraju sredstva da bi preživeli. Mnogi od njih rade na crno u poljoprivredi i građevinarstvu, bave se švercom, obijaju prodavnice kako bi se domogli hrane i drugih potrepština. Policija već ima pune ruke posla.
Gradonačelnik Istanbula Husein Mutlu kaže da se razmatraju mere kako da se reši ovaj problem koji već guši megalopolis. U gradu trenutno boravi više od 60.000 Sirijaca, koji će biti, kako se najavljuje, vraćeni na istok zemlje kako bi tamo bili pod kakvom-takvom kontrolom, prenosi Politika.
“Vlada mora što pre da preispita politiku 'raširenih ruku' prema sirijskim izbeglicama. To pitanje treba rešavati sa međunarodnom zajednicom, pre svega Ujedinjenim nacijama. U protivnom se ne mogu isključiti ni sukobi na sektaškoj i etničkoj osnovi”, upozoravaju u humanitarnim organizacijama koje čine sve što je u njihovoj moći da pomognu beskućnicima.
Pošto se kraj krize u Siriji zasad ne nazire na vidiku, u Ankari iznova prozivaju međunarodnu zajednicu, tj. UN, tražeći da konačno preduzme efikasne mere kako bi se breme izbegličkog cunamija ravnomerno rasporedilo. Pogotovo što se sa sličnim problemima nose i druge susedne zemlje, pre svega Jordan i Liban, u kojima takođe već ne znaju šta da rade sa beguncima iz Sirije.
“Za krizu sa izbeglicama iz Sirije su krive Ujedinjene nacije”, tvrde u Ankari, koja se od početka zalaže da se u pograničnom području susedne zemlje stvori zona u kojoj bi se doturala međunarodna humanitarna pomoć onima koji napuste svoje domove.
