Džon Kristi - ubica čija mnoga ubistva još nisu dokazana

Kristi je 14 godina živeo u stanu na trgu Rilington 10, u porušenoj londonskoj četvrti Noting Hil. Kristi i njegova supruga Etel stanovali su u stanu koji se nalazio u prizemlju. Bilo je to 1938. godine, u vreme kada je on pokušavao da obori pet optužbi, od kojih je jedna bila zbog napada na ženu. Za vreme rata prijavio se za posao policajca, i pošto njegov dosije nije proveravan, dobio ga. Posle rata je kratko vreme radio u fabrici, a onda prihvata posao poštanskog službenika. Kristijeva žena je nestala još dok je par živeo u broju 10, a onda se udovac 1952. godine seli u drugi stan.

Marta 1953. godine jedan radoznali podstanar je tumarao po stanu na trgu Rilington 10 i otkrio čudan miris koji je izgleda dolazio iz ormana u kuhinji. Ono što je pronašao nateralo ga je da odmah otrči u najbližu telefonsku govornicu i pozove 999. Stigla je i policija i pretresla stan. U kuhinjskom ormanu su pronašli tela tri prostitutke. Još dva tela su pronađena zakopana u dvorištu, a ispod poda u dnevnoj sobi našli su leš Etel Kristi.

Kristi je priznao šest ubistava. Na jednom od najsenzacionalnijih i najstrašnijih suđenja u istoriji izjavio je kako on može da doživi seksualno zadovoljstvo samo sa mrtvom ženom. Kristi se nadao da će ga proglasiti krivim, ali i umobolnim i da će spasiti život. Ipak, na kraju je osuđen na smrt vešanjem.

Ali, tu nije bio kraj priče. Pored šest tela pronađenih na trgu Rilington 10, Kristi je optužen i za ubistvo Beril Evans, supruge svog bivšeg suseda Timoti Evansa. Međutim, optužba je stigla prekasno da bi pomogla sirotom Timoti Evansu, koji je 1950. godine zbog tog ubistva osuđen na smrt vešanjem. Do tada niko nije znao ko je od njih dvojice ubio Beril Evans. Sigurno je da danas nijedan sud ne bi za zločin osudio Timoti Evansa.

Evans je izrekao priznanje kada je 30. novembra 1949. godine utrčao u policijsku stanicu Mertil Tidfil, Južni Vels i kazao policajcu: „Hoću da se predam. Okončao sam život svojoj ženi." Evans, lakoveran, nepismen vozač kombajna, koji je bio omađijan Kristijem, rekao je detektivima da će naći telo njegove žene na trgu Rilington 10, gde je porodica stanovala na zadnjem spratu. 

Policija je pretresla stan, ali nije pronašla leš. Kasnijom pretragom telo je otkriveno u vešernici iza broja 10. Žena je bila zadavljena, kao i sve Kristijeve žrtve. Međutim, još strašnije je bilo otkriće drugog leša u vešernici. Bilo je to telo Evansove ćerke Džeraldine. Evans je bio potresen ovim otkrićem. Najpre je priznao oba zločina, ali je na sudu za sve okrivio Kristija. 

Nesrećni Evans je ispričao kako mu je žena po drugi put zatrudnela i da se Kristi ponudio da izvrši abortus. Evans se složio i ostavio ih nasamo. Kasnije je Kristi pokazao Evansu ženino telo i rekao mu da je umrla prilikom abortusa. Savetovao je da se otarasi ženine odeće i drugog imetka i da se za trenutak skloni iz Londona. U međuvremenu, Kristi je udesio da malu Džeraldinu nezvanično primi jedan bračni par koji je poznavao. Ipak, očigledno je da je kasnije odlučio da i nju ukloni.

To je bila Evansova priča u koju sud nije poverovao. Na sudu je Kristi, bivši policajac, bio najubedljiviji svedok. Njegova ranija osuda zbog okrutnog napada na ženu nije spomenuta poroti. Tužilac je opisao Kristija kao „potpuno nevinog čoveka". Neuki Evans je osuđen u stvari samo za ubistvo svoje ćerke i obešen. Kristi je ostao na slobodi tri godine, za koje vreme je počinio još četiri ubistva. Ubio je svoju suprugu i tri prostitutke. Njihova tela su takođe zakopana u dvorištu. Kristi je izveden pred sud u junu 1953. godine. Suđeno mu je zbog ubistva supruge i obešen je 15. jula 1953. u zatvoru u Pentonvilu.

Ali, ni tu nije kraj priče. Javnost je godinama tražila preispitivanje nečega što je izgleda bilo užasan poraz pravde pri izvršenju kazne nad Timoti Evansom. Međutim, tek je 1966. godine došlo do zvanične obnove procesa, uz vladino ovlašćenje gospodinu Džastinu Brabinu. On je ovako presudio: „Verovatno Evans nije ubio Beril Evans, a sigurno nije ubio Džeraldinu."

Presuda je ipak izneverila one Evansove pristalice koje su se godinama borile protiv ranije presude. Ali, ona je značila da je Evans, koji je bio osuđen za ubistvo ćerke, posmrtno rehabilitovan uz kraljevsko izvinjenje. Telo je izvađeno iz zatvorskog groblja Pentonvil i zakopano u posvećenu zemlju. Ono na šta presuda nije odgovorila jesu pitanja o efikasnosti policije koja je od samog početka odbacivala dokaze koji su ukazivali na proračunatog, govorljivog, ubedljivog masovnog davitelja Kristija.

Zašto u policiji, dok su ispitivali Evansov iskaz, nisu proverili Kristijev dosije i zašto su prihvatili njegovu službu u policiji za vreme rata kao dokaz dobrog karaktera? Zašto su bez pogovora prihvatili Kristijevu izjavu da nije mogao učestvovati u oduzimanju života Beril Evans zato što ga je upala mišića sprečavala da podigne bilo kakav teži teret? Zašto kod prva dva pokušaja pretresa radi traganja za telom gospođe Evans na trgu Rilington 10 nisu pogledali u vešernicu? Tek prilikom treće posete došli su do otkrića. I to tek posle susreta sa Kristijem u njegovom dvorištu prilikom razgovora sa njim oko mogućnosti prekopavanja malog vrta u potrazi za telom Beril Evans. Da su odmah odlučili da kopaju u vrtu detektivi bi naišli na plitak grob, ne leš gospođe Evans, već druge dve žene koje su namamljene u kuću, ubijene i zakopane.

Dok su ćaskali sa Kristijem tog hladnog decembarskog jutra 1949. godine, detektivi su stajali iznad ova dva leša. U toku razgovora, mali Kristijev pas melez kopao je po zemlji oko njihovih nogu i iskopao žensku lobanju. Kristi je šutnuo psa i utabao zemlju preko lobanje, a detektivi nisu ništa primetili. Da su bili obazriviji, četiri žene su verovatno mogle biti spasene smrti, a Timoti Evans spasen vešala. 

Odlomak: Najpoznatije svetske ubice

Pročitajte i:

 Čarls Menson - ubica koji nije uprljao ruke

Ted Bandi - najozloglašeniji serijski ubica sa nevinim izrazom lica