Džon Vejn Gejsi - klovn ubica

Kada su ga krstili imenom njihovog omiljenog glumca, roditelji Džona Vejna Gejsija su se nadali da će i njihov mališan jednog dana postati slavan. San im se na neki način ispunio — mada ne onako kako su oni želeli. Džon Vejn Gejsi je danas ime koje izaziva odvratnost kod miliona Amerikanaca. On je najveći sadista od svih masovnih ubica, poznat kao Ubica klovn. Kada je konačno ulovljen od čikaške policije 1978. godine, Gejsi je spremno priznao da je ubio ne manje nego 33 mladih ljudi i dece. Pre nego što bi ih zadavio i prebio na smrt, on bi ih brutalno silovao.

Gejsi je bio debeli, usamljeni homoseksualac sa nezasitim seksualnim apetitom, čeznuo je da ga vole susedi koji su ga smatrali „hipijem". On je imao ambicije da postane neko i nešto u lokalnoj politici. S tom namerom on je počeo smišljenu kampanju za pridobijanje lokalnog stanovništva u predgrađu Čikaga Norvud Park. Prijatelj sa vezama u demokratskoj stranci pokazao mu je kako treba da postane lokalni dobrotvor, sa posebno izraženom brigom za komšijsku decu. Gejsi se sa oduševljenjem latio posla. Pripremio je tri klovnovska kostima za sebe i počeo da stvara svoj lik. Vrlo brzo se proslavio kao lokalni klovn Pogo, izvodeći Sou na ulici, dečjim proslavama i u drugim prilikama. Toliko je bio uspešan, da se čak i supruga predsednika Kartera, Rozalin, slikala s njim i poslala mu jedan snimak sa posvetom koju je sačuvao.

Ali, dok je 38-godišnji Gejsi zabavljao decu i pozirao za postere, čikaška policija se bavila tajanstvenim nestankom velikog broja dece iz tog kraja. Na njihovom spisku bilo je i nekoliko nestalih osoba iz drugih država. Policiji je trebalo šest godina da pritegne Gejsija. Kada im je to uspelo, naišli su na poplavu negodovanja stanovnika Norvud Parka zbog čitavog niza tragova koje su prevideli i zbog lošeg detektivskog rada. Da su bili malo efikasniji, tvrdila je javnost, mnoge od žrtava Ubice klovna bile bi u životu. U stvari, u četiri slučaja između 1972. i 1978. godine, Gejsijevo ime se pojavilo u policijskim dosijeima pod sumnjom u vezi sa slučajevima nestalih osoba. Dva puta je nabeđen da je izvršio silovanje mladića. Na saslušanju u policijskoj stanici Gejsi je nacrtao detaljnu mapu svog imanja, navodeći mesta gde se nalazi 28 leševa. Pošto je silovao i ubijao svoje žrtve, sistematski ih je zakopavao u velikom vrtu iza svoje moderne kuće na ranču. Tela pet preostalih dečaka bačena su u reku Des Plejns, koja protiče pored kuće.

Gejsi je bio pod ogromnim uticajem svoje majke još od detinjstva. Njime je vladala i njegova starija sestra. On je bio bezvoljan čovek, koji je svoju ogorčenost prema ženama nosio kroz čitav život. Ipak, bio je predodređen da uspe u poslu. U priličnoj meri i jeste. Od skromnih početaka stvorio je konstrukcioni biro koji je napredovao. Gejsi je koristio rastuću nezaposlenost u Čikagu i nudio posao mladim ljudima bez iskustva, koji nisu imali šanse da se zaposle. Svi njegovi lokalni prijatelji su bili ispod 20 godina i primali su pomoć za nezaposlene. Neke je pokupio sa autobuske stanice u Čikagu: to su obično bili ljudi u zlatnoj groznici na putu za Kaliforniju. Umesto zlata nalazili su smrt.

„Želeo sam da im pružim šansu", rekao je policiji na saslušanju. „Mladi ljudi uvek odbijaju teške poslove. Ali, ako im prepustite odgovornost, oni postaju upotrebljivi. Oni su fizički radnici, ali ponosni na svoj posao."

Gejsijeva tinejdžerska radna snaga bila je dobro plaćena i zadovoljna. Pošto su poslovi pristizali, trebalo mu je sve više saradnika. Pri kraju napornog dana, jer je i sam mnogo radio, Gejsi bi seo u svoj Oldsmobil i otišao na autobusku stanicu da potraži nove radnike među lutalicama. Uvek bi pronašao nekog. Oženio se prvi put 1967. a ponovo posle pet godina. Sa prvom ženom, sa kojom se razveo 1969. godine, imao je dvoje dece. Ona je za njega rekla: „Bio je omiljen prodavac koji je mogao da vas privuče". Njegova druga supruga, Kerol Hof, je rekla da je njen muž počeo da donosi kući slike golih muškaraca pred njihov razvod. Razveli su se 1976. Obe su ga opisale kao tajanstvenog i rekle da je bio normalan suprug prvih nekoliko meseci, a potom bi noći provodio u svom autu. Takođe, tukao je svoje žene. Kuda je izlazio Gejsi? Kasnije se pokazalo da je često posećivao Baghauz skver, poznato mesto gde su se noću okupljali mladi homoseksualci i prostitutke. Tu bi pokupio mladiće, skitnice i dečake koji su radili u njegovoj građevinskoj firmi, koje je policija kasnije pronašla među mrtvima. 

Sve to vreme Gejsi je osvajao prijatelje i uticajne ljude svojim šalama kao klovn Pogo. Učestvovao je u demokratskoj stranci, koju je podržavao svim srcem. Tri godine pre hapšenja, Gejsi je organizovao i finansirao godišnji politički festival uz pivo, hamburgere i muziku, uz učešće 500 lokalnih dostojanstvenika i poslovnih velikana. Prihod je uplaćivan u fond za ponovnu kandidaturu predsednika Kartera, a za svoj trud Gejsi je bio pohvaljen od Bele kuće.

Čista slučajnost dovela je do qjegovog hapšenja. Jedan od Gejsijevih političkih prijatelja iz tog doba poznavao je jednu od žrtava i naredio je policiji neobično intenzivnu istragu za nestalim mladićem. Još jednom, kao što se to dešavalo nekoliko puta ranijih godina, izgledalo je da će Gejsi na sud. Uhapsili su Gejsija, a tim sudskih eksperata se uselio u kuću češljajući je u potrazi za dokazima. Dok su preplašene komšije posmatrale, policija je sistematski prekopala vrt. Pri kraju trećeg dana izvađeni su ostaci 28 leševa. Gejši je u prvi mah odbijao da je bilo koga ubio, ali je onda priznao nekoliko ubistava a zatim konačno nacrtao policiji detaljnu kartu vrta. Preostalih pet leševa izvučeno je sa dna reke Des Plejns uz pomoć ljudi žaba prilikom čišćenja rečnog korita. 

Detalji o Gejsijevom metodu rada otkriveni su tek narednih meseci. Još od dečačkih dana se opredelio za službu u politici. Voleo je da se igra policajaca, posedovao je pištolje i drugo oružje, uključujući i lisice za ruke. Kao momčić pokazivao je nevernim prijateljima trikove sa lisicama, ubeđujući ih da će ih osloboditi nakon nekoliko sekundi. Umesto toga, kad jednom postanu žrtve u Gejsijevoj moći, oni su bivali predmet divljeg homoseksualnog silovanja. Umesto da nauče veštinu oslobađanja lisica, u šta ih je Gejsi ubeđivao, žrtve su ga čule kako viče: „Da bi ste skinuli lisice, treba imati ključ. U tome je trik." Trik sa lisicama je ubrzo smenio trik sa konopcem, što je uvek značilo kraj žrtve. Gejsi bi vezao kraj kanapa oko vrata žrtve i napravio dva čvora. Onda bi ubacio parče drveta kroz omču i polako uvrtao. Za par sekundi bi se žrtva onesvestila, a nešto kasnije i umrla.

Na njegovom suđenju 1979. godine, čikaški državni tužilac Vilijem Kankl ga je opisao kao bolesnika koji je sistematski planirao i izvršio mnoga ubistva. Kankl je zahtevao smrtnu kaznu, dok je država Ilinois raspravljala da li da ponovo uvede smrtnu kaznu za izvesne oblike ubistava. Branilac Sem Amirante je tvrdio da je Gejsi bio neuračunljiv u vreme kad je počinio ubistva. Ali, bilo ih je toliko mnogo i posle izvesnog vremena Gejsi je osuđen na doživotnu robiju. 

Pročitajte i: 

Džek Trbosek - misterija koja traje više od jednog veka

Dejvid Berkovic - Semov sin