EMIL ZOLA: Citati čoveka koji je predstavljao savest čovečanstva

Živog temperamenta i nepresušne energije, branio je celim svojim bićem svoja uverenja. Rano je ostao bez oca, a majka mu nakon nekoliko godina više nije mogla pomagati, pa je stanovao u bednim uslovima i tada je odlučio da ostvari svoj san i postane književnik.

Tvorac je angažovane književnosti i borbenog društvenog novinarstva. Novinarstvom se bavio do 1880. godine. Pred kraj života najavio je pobedu narodnih masa i dolazak besklasnog društva u kome će jedino merilo ljudske vrednosti biti rad. 

Iako se smatra jednim od najznačajnijih francuskih pisaca smatra se da osim psiihologije masa koju je savršeno opisivao, njegovom stvaralaštvu nedostaju bolje karakterizovani likovi i psihološka uverljivost.

 Proglasom "Optužujem", iz 1898. godine, navukao je na sebe gnev vlasti koja ga je osudila na zatvor. Tada se sklonio u Englesku. Samo četiri godine kasnije, umor je otrovan plinom. Antol Frans ga je u posmrtnom govoru nazvao čovekom koji je u jednom trenutku predstavljao savest čovečanstva. 

Kako je zvučala "savest čovečanstva":

• Ako istinu zakopamo duboko u zemlju, istina će sopstvenom snagom izbiti napolje. 

• Umetnik je ništa bez talenta, talenat je ništa bez rada.

• Ljutnja je uvek loš saveznik. 

• Kad neko nema ono što voli, onda on mora da voli ono što ima.

• Jedina sreća u životu je stalna težnja ka napretku.

• Ako me pitate šta ja radim na ovoj planeti, ja, umetnik, odgovoriću vam: Ja sam ovde da bih živeo glasno!

• Istina je krenula i ništa više je ne može zaustaviti!

• Tražite ljude koje biste zavoleli. To je tajna i uspeh celog života.

• Smisao života se sastoji u beskonačnom osvajanju nepoznatog, u večnom naporu da se sazna više. 

• Postoje dva čoveka u jednom umetniku, pesnik i majstor. Jedan je rođen kao pesnik, drugi postaje majstor.