EU ne zna šta bi ako se Katalonija otcepi
Proglašenje nezavisnosti Katalonije postavilo bi EU pred veliki izazov, ocena je učesnika akademske debate o procesu samoopredeljenja ove španske oblasti, održane u Beču.
Paul Šmit iz Austrijskog društva za evropsku politiku naglasio je sinoć da Evropska unija nema "recept" za slučaj kako jedna država, koja se otcepila od zemlje članice EU, može postati punopravna članica Unije i napomenuo da "nemati opciju nikada nije dobra opcija".
Ukoliko bi otcepljenje postalo praksa, EU bi u budućnosti mogla da se sastoji od 50 malih država, upozorio je Šmit. On je upitao koje bi bile posledice po EU, te dodao da se postavlja pitanje nacionalnih država u doba kada su one pod pritiskom i da se zbog toga Brisel posebno uzdržano ponaša prema secesionističkim težnjama Katalonije.
Ekspert za pitanja federalizma Peter Busjeger ocenio je da Škotska, a ni Katalonija, ne mogu automatski postati članice EU, ukoliko bi se otcepile od Velike Britanije, odnosno Španije.
Snažniji federalizam u Španiji mogao bi, prema mišljenju Petera Krausa, politikologa iz Barselone, sprečiti težnje ka otcepljenju, ali smatra da je ta zemlja nesposobna da postane prava savezna država.
Glasnogovornik "Diplocat" javno-privatnog partnerstva za podsticanje odnosa Katalonije i ostatka sveta, Marti Estruh, najavio je da će uskoro biti otvorena dva predstavništva katalonske vlade, jedno u Rimu, a drugo u Beču.