FRONTEKS - ŠTIT ILI PRETNJA? Evo kako bi odredbe migrantskog akcionog plana mogle da utiču na Srbiju
S obzirom na to da je jedna od tačaka akcionog plana koji je donet na sinoćnom samitu o migrantskoj krizi u Briselu prisustvo Fronteksa na graničnom prelazu sa Srbijom, postavlja se pitanje kako će to uticati na Srbiju?
U tački broj 13 briselskog akcionog plana kaže se da će biti "nužno uspostavljanje saradnje sa Fronteksom u nadzoru prelazaka srpsko-hrvatske granice, uz registraciju i uzimanje otisaka prstiju".
Obzirom da u Briselu nije definisana kvota izbeglica koju će morati da primi Srbija, postavlja se pitanje šta ukoliko u jednom trenutku pripadnici Fronteksa odluče da prestanu sa propuštanjem izbeglica u Hrvatsku?
Kako objašnjava naš izvor iz diplomatskih krugova, eventualno delovanje Fronteksa u tom smeru od Srbije bi moglo da napravi neku vrstu tampon zone, što bi značilo gomilanje izbeglica u važnom i vitalnom delu Evrope i što bi uticalo na stabilnost cele EU.
Šta je Fronteks?
To je Evropska agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica Evropske unije, tj agencija zadužena za sigurnost spoljne granice EU.
Ta agencija je odgovorna za koordinaciju aktivnosti nacionalnih graničnih službi u nadzoru spoljne granice EU sa državama nečlanicama.
Između ostalog, ova agencija pomaže u obuci nacionalnih graničara, uključujući i uvođenje zajedničkih standarda obuke. Jedna od bitnih funkcija je i pomoć državama članicama u okolnostima koje zahtevaju povećanu tehničku i operativnu pomoć na spoljnim granicama unije kao i podrška u organizovanju operacija zajedničkog povratka.
- Smatram da narušavanje stabilnosti u bilo kojoj evropskoj državi, pa čak i onima koje nisu članice Unije direktno utiče na stabilnost celog evropskog saveza. Ukoliko uzmemo u obzir i vremenske prilike i zimu koja dolazi smatram da bi takvo ponašanje Fronteksa ozbiljno ugrozilo već ionako teške prilike u kojima se nalaze zemlje opterećene izbegličkom krizom", kaže naš izvor i dodaje da se ipak nada se da to takve situacije neće doći, jer bi to značilo da je Evropska unija, kao organizacija, pala na testu.
- Sa druge strane ovo je test i za države članice, koje u ovim teškim trenucima po evropski savez treba da pokažu više solidarnosti, volje i spremnosti da zajedno prevaziđu jednu od najvećih migratornih kriza u novijoj istoriji.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je mađarski premijer u Briselu bio u svojstvu posmatrača, jer, kako je navedeno Mađarska se više ne nalazi na putu izbeglica, s obzirom da je podigla zid na granici sa Srbijom, naš sagovornik kaže da smatra da je to izuzetno nefer potez naših severnih komšija.
- Mislim da to nije u redu, zamislite samo da svi uzmu i podignu zidove. Najlakše je ograditi se i sa strane posmatrati kako drugi rešavaju zajedničke probleme. Znamo da je solidarnost jedan od postulata na kojima je izgrađena Unija i da članice koje se oglušuju o to možda ne i žele da budu deo te evropske porodice.
Prema zvaničnim podacima u Srbiju je od početka godine ušlo nešto više od 200.000 izbeglica, od kojih je registrovano 180.000.
