Ilija i ja smo se zabavljali već gotovo celu godinu, i videli smo da smo jedno za drugo. Planirali smo da se uzmemo, i shvatila sam da je vreme da ga upoznam sa roditeljima. Nisam ni slutila kakva će se neprijatnost dogoditi...
Moji su živeli u kući u prigradskom naselju, te su nas dočekali na terasi - jedva su čekali da upoznaju Iliju, jer sam im napunila uši pričama o tome koliko je divan. Bila sam zaljubljena kao nikad do tad. Imao je divne i krupne plave oči, kovrdžavu kosu, i izgledao kao dobroćudni meda.
Još dok smo putovali ka kući mojh roditelja, žalio se - "Gde baš danas da zakažemo ovo, kad imam stomačnih problema". Ja sam se smejala i zadirkivala ga.
Kada smo stigli, seli smo na terasu, jer je bio divan letnji dan, a moji su izneli posluženje. Izgovorili smo samo nekoliko rečenica, a Ilija je vidno uznemiren rekao da mora do toaleta. Problema ne bi ni bilo da visoki prozor toaleta u kući mojih roditelja nije bukvalno iznad terase na kojoj smo sedeli, ili da bar nije bio otvoren.
Uskoro se, dok smo nas troje sedeli na terasi i pijuckali kafu, kroz prozor začuo pravi pravcati rafal sa ve-ce šolje. Nije mogao to da spreči. Dva glasna i duga prdeža su odzvonila iz školjke, a za njima je usledio i zvuk do tada s mukom zadržavane polu-tečne kake koja je pljusnula u vodu...
LICE MIGRANTSKE KRIZE: Potresna priča o Doi.
Ilija je još nekoliko minuta sedeo u toaletu, dok se nije osmelio da izađe. Bio je crven u licu i posramljeno i zbunjeno se smeškao, a i meni je bilo neviđeno neprijatno, jer sam kao i on, i kao i moji roditelji, stidljive prirode. Ta neprijatnost se osećala u vazduhu još dobrih pola sata, a onda smo se malo otkravili...
Naravno, kada se danas setimo tog događaja, pocepamo se od smeha, ali tog popodneva nam uopšte nije bilo sve jedno - ipak je to bio prvi susret, i bili smo ionako nervozni... Ilija i ja smo već 8 godina u srećnom braku i imamo tri divne devojčice. Moji ga obožavaju.