LICE MIGRANTSKE KRIZE: Potresna priča o Doi (FOTO/VIDEO)

Ceo svet je imao priliku da prati potresna dešavanja i užase koji su se dešavali u Siriji. U ratu koji je razorio toliko porodica i kuća, najviše saosećanja je bilo upućeno migrantima.

Makar bi moralo tako biti, jer prelaziti hiljade kilometara nepreglednog mora u nehumanim uslovima, napuštanje domovine, svoje kulture, porodice i svog života ne može biti slobodna, neiznuđena volja. Rizikovanje života svoje dece i njihova neizvesna budućnost i hoće li biti živi kroz nekoliko minuta, sati ili dana, svakako nisu ciljevi i želje bilo koje majke.

- Jedno je sigurno, nijedna izbeglica se ne bi našla na tim opasnim brodovima da je mogla da uspe kod kuće. I nijedan migrant ne bi pošao na to opasno putovanje, da je imao dovoljno hrane za sebe i svoju decu.

Ovo je priča o Doi, sirijskoj izbeglici od 19 godina. Nekada ambiciozni đak, našla se u situaciji da sa 500 drugih izbeglica sa i ljubavlju njenog života, beži brodom preko Sredozemnog mora, do Evrope. Iako svesni rizika i nepoverenja prema ozloglašenim krijumčarima, nisu imali drugog izbora, nego da probaju da prežive.

Iako nikad nije naučila da pliva, bila je jedna od 11-oro ljudi koji su preživeli to putovanje. Nakon brodoloma, Doa ostaje i preživljava u ledenom moru naredna 4 dana. Spašava još jedan život, ali gubi ljubav svog.

- "Žao mi je, ljubavi, što sam te doveo u ovu situaciju. Nikada nisam voleo nikoga onoliko koliko volim tebe." I prepustio se dubinama, a Doa je posmatrala kako se ljubav njenog života davi pred njom.

Doa je od prestižne Atinske akademija dobila nagradu za hrabrost. Ona svakako zaslužuje sve pohvale, ali biti primoran da napustiš sve što je poznato i izgubiš sve što je voljeno, su životne okolnosti koje ne smeju biti dozvoljene i omogućene bilo kome.

- Rat u Siriji je proterao skoro četiri miliona ljudi preko granice, ali preko sedam miliona ljudi je u bekstvu unutar države. To znači da je više od pola sirijske populacije bilo prinuđeno na izbeglištvo.

Ova masovna migracija zasigurno da izaziva strah i nepoverenje. Isti je strah, i druga strana je zabrinuta za opstanak svoje kulture, svojih života i živote svojih porodica, ali ne smemo zaboraviti principe koji nas drže zajedno i zbog kojih naša ljudskost opstaje uprkos tragedijama i monstruoznim aktovima, a to je naša humanost i saosećajnost.

- I ja razumem strahove javnosti. Ljudi su zabrinuti za svoju sigurnost, ekonomiju, promene u kulturi. No, je li to važnije od spašavanja ljudskih života? Jer ovde imamo nešto temeljno što mislim da potiskuje sve ostalo, a tiče se humanosti svih nas. Nijedna osoba koja beži od rata i proganjanja ne bi trebalo da umre, prelazeći more do sigurnosti.

Možemo li da se zauzmemo za svet u kome je svaki život podjednako važan?

Pogledajte i ostatak ove emotivne i teške priče u video prilogu ispod, za koji prevod možete naći OVDE: