GRBIĆ ZA SRBIJU DANAS: Nisam mogao da sanjam da ću biti Vujovićev trener

Nikola Grbić / Izvor: Foto: MN Press

Nije mi bilo lako da stavim tačku na igračku karijeru. Mogao sam da odigram još jednu sezonu, ali kako se sve odigralo ovako spontano, nisam se dvoumio – kaže legendarni srpski odbojkaš.

Svetska odbojkaška kuhinja više nikada neće biti ista – „kuvanje“ i kombinatorika najboljeg tehničara planete Nikole Grbića ostaće samo za uspomenu i pripovedanje mlađim generacijama. Kao dokaz da savršenstvo nije samo iluzija nerealno ambicioznih, već dostižan cilj kada prste umešaju uporni i maštoviti, kakav je na terenu bio legendarni kapiten odbojkaške reprezentacije naše zemlje.

Nikola Grbić je završio igračku karijeru i postao trener Peruđe. Vest koja je u petak popodne izbacila iz ravnoteže sve zaljubljenike u lik i delo mlađeg od čuvene braće Grbić.

Moralo je i to da se dogodi. Zašto baš sada?

- Iako se fizički odlično osećam, nisam imao ponude klubova koji zadovoljavaju moje ambicije. Nekad se dogodi da razmišljaš o tri-četiri kluba, a sada se poklopilo da nemam ponudu koja mi odgovara. U takvom trenutku stigla je ponuda da zamenim Slobodana Kovača na klupi Peruđe. Bilo je bolje da u penziju odem sa titulom šampiona Rusije, nego da se vucaram po klubovima koji nemaju vrednost i težinu.

Nikola Grbić sa peharom šampiona Rusije / Izvor: Profimedia

Da li vam je bilo teško da prelomite?

- Nije mi bilo lako da stavim tačku. Mogao sam da odigram još jednu sezonu, ali kako se već sve odigralo ovako spontano, nisam se dvoumio. Realno, nisam ni imao vremena za razmišljanje. Tako je možda i najbolje, a ne da lupam glavu da li bi trebalo da krenem trenerskim putem. Videćemo kako će se sve razvijati. Ko zna, možda sledećeg leta kažem da ovo nije posao za mene (smeh). U svakom slučaju, Peruđa je ambiciozan klub, igraće u Ligi šampiona i ispred mene je veliki izazov.

Koliko će biti olakšavajuća okolnost što ćete u prvim trenerskim danima moći da sarađujete sa nekoliko srpskih odbojkaša?

- Zanimljivo je da tokom karijere nisam imao dodira sa našim igračima. A, sada ću biti trener, zamislite, Goranu Vujeviću. Pa,da mi je neko nekada to pričao, nasmejao bih se i rekao da nema šanse. Ni u snu! Dogodilo se, međutim, i to. Nadam se da će u klubu ostati Nemanja Petrić kao i Aleksandar-Bata Atanasijević koji je apsolutno fantastičan. Zadovoljstvo je raditi sa njim, ali i sa ostalim momcima.

Šta vam je rekao brat Vanja kada je čuo da ste promenili profesiju?

- Čestitao! Nije se osvrtao na moju odluku, rekao je da će uvek biti tu kada mi bude potreban savet. Znači mi Vanjina podrška – jasan je Nikola.

Imali ste bogatu karijeru, osvojili brojne trofeje. Za koji trenutak biste mogli da kažete da je najznačajniji?

- Osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju je sigurno nešto što je obeležilo karijeru cele moje generacije. To zlato je apsolutno moj najvredniji trofej. Nismo bili ni svesni šta smo uradili. Generalno, ne mogu da izdvojim samo jednu pobedu jer je bilo mnogo uspeha. Recimo, pamtim dragu pobedu u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Pekingu nad Španijom. Gubili smo u Izmiru sa 2:0 i preokrenuli na 3:2. A, bio je to samo meč kvalifikacija...

Verovatno ima i stvari za kojim žalite?

- Nedostaje mi titula svetskog prvaka, a bili smo vrlo blizu na šampionatu u Tokiju 1998. godine. Bio sam mlad, teško mi je palo što nismo osvojili zlato, a dobili smo u grupi Italiju sa 3:0.

Da li je trenerski posao u Peruđi samo prva stanica ka funkciji selektora Srbije?

- Samo polako (smeh). San svakog trenera je da vodi reprezentaciju svoje zemlje. Sigurno je to i moja želja, ali videćemo kako će se stvari odvijati. Ima vremena, pogotovo što Igor Kolaković odlično radi svoj posao, tu je i Slobodan Kovač – zaključio je Grbić.