GRČKA OKRENULA LIST: Ipak ne traži otpis duga?
Otpis dugova Grčkoj koji je bio glavni zahtev bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa, ne nalazi se ni u jednom dokumentu koje je Grčka uputila kao novi paket mera kreditorima.
Umesto toga, izričit zahtev Grčke je da želi da ostane deo evrozone i zadrži evro kao valutu.
“Ovim predlogom, grčki narod i grčka vlada potvrđuju svoju predanost da ispune reforme koje će osigurati njeno članstvo u evrozoni i izlazak iz ekonomske krize. Grčka vlada se obavezuje da će u potpunosti ispuniti sve predložene reforme.”, naveo je Cipras u pismu upućenom Briselu uz spisak reformi.
Zašto Grčka nije tražila otpis duga?
Ostaje po malo nejasno zbog čega Grčka nije zatražila otpis duga, s obzirom na to da su na tragu te ideje prethodnih dana pobili i MMF i Evropski savet, čiji su šefovi jasno kazali da je restrukturiranje duga Grčke neophodno.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je, međutim, juče odbacila tu ideju, rekavši da otpis duga ne dolazi u obzir.
Grčka predlaže prioritetne reforme koje su veoma slične onima koje su Grci na referendumu odlučno odbacili, piše Fajnenšl tajms.
Cilj je da primarni budžetski suficit bude 3,5 odsto do 2018. godine, mada je malo nejasno kako će se brzo doći do tog nivoa. Ranija dinamika od jedan odsto ove godine, dva odsto u sledećoj i tri procenta u 2017. godini ostala je u ovom predlogu, ali upečatljivo u zagradi, piše Fajnenšl tajms.
Za dve oblasti oko kojih je bilo najviše podela pre nego što su pregovori prekinuti pre dve nedelje - reforma poreskog sistema i penzijskog sistema, postoji mnogo konvergencije .
U sistemu PDV-a , Atina je obećala, kao što su poverioci zahtevali, da će naći nove prihode u iznosu od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (oko 1,8 milijardi evra) svake godine . Takođe se prihvata zahtev poverilaca da prerađena hrana bude oporezovana standardnom stopom od 23 odsto.
Grčki predlog takođe sadrži i jedan od poslednjih zahteva kreditora – premeštanje hotela u nižu PDV grupu od 13 odsto.
Što se tiče paralelnog poreskog sistema za grčka ostvra, a što je bio zahtev kreditora da se eliminiše i stvori jedinstven poreski sistem, grčki predlog donosi izvesna popuštanja.
Naime, predlaže se da se “eliminišu popusti na ostrvima”, ali za početak na onim većim, koji su popularne turističke atrakcije, ali da ostane za ona najudaljenija. Taj zahtev bi, kako ocenjuje FT mogao da osujeti svrhu uvođenja jedinstvenog poreskog sistema.
Što se tiče penzione reforme, Grčka traži da penziona reforma stupi na snagu u oktobru ove godine a ne odmah, kako to zahtevaju kreditori.
Ali izgleda da je Atina prihvatila krupne stavke u tom delu – podizanje starosne granice za penzionisanje na 67 godina do 2022. i postepeno ukidanje subvencijama siromašnijim penzionerima do decembra 2019.
Pitanje je da li je novi grčki predlog po meri drugoj strani u pregovorima, s obzirom na to da je prethodna ponuda kreditora povučena i više ne postoji.
Nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je rekla da je ono što je potrebno za novi paket spasavanja, što bi moglo koštati više od 70 milijardi evra, mnogo drugačije od programa reformi potrebnih da se oslobodi samo deo pomoći, odnosno tranša od 7,2 milijarde evra.
Dakle, može li ovaj novi grčki plan odgovoriti očekivanjima Angele Merkel, pita se FT i dodaje da je odluka o tome sada na kreditorskoj trojci – MMF, ECB i Evropskoj komisiji.
Pogledaje i: