HILJADE GRKA U ATINI UZVIKUJE: "Ostajemo u Evropi!"
ATINA - Na hiljade ljudi počelo je da se okuplja ispred grčkog parlamenta u centru Atine da bi iskazali podršku budućnosti zemlje u evrozoni i Evropskoj uniji, a izbio je i manji incident.
Grčka agencija ANA je javila da je grupa ljudi gađala flašama učesnike mitinga pod nazivom "Ostajemo u Evropi" na Trgu Sintagma.
Policija je, kako se navodi, reagovala i potisnula tu grupu. Među okupljenima su i grčki ministri i poslanici opozicije, prenela je agencija AP.
Oko 7.000 ljudi protestovalo je sinoć u centru Atine, zahtevajući od premijera Aleksisa Ciprasa da se odupre pritisku međunarodnih kreditora i ne pristane na dodatne mere štednje.
Vanredni sastanak evrogrupe o grčkoj dužničkoj krizi, kao priprema za samit lidera evrozone koji se održava kasnije u toku dana, završen je u Briselu bez postizanja sporazuma, a nova runda pregovora je najavljena za naredne dane, najavili su evropski zvaničnici.
Po okončanju sastanka, održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili šef evrogrupe Jerun Dajselblum i evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.
"Ako bude moguće, iskoristićemo nove predloge Atine kao osnovu za postizanje sporazuma. Ukoliko sve bude išlo po planu, mogli bismo da kasnije ove nedelje postignemo konačni sporazum", izjavio je Dajselblum, a prenosi britanski dnevnik Gardijan.
Moskovisi se kratko obratio novinarima, uz ocenu da su novi grčki predlozi dobra osnova za rad.
Nakon meseci pregovora sa međunarodnim kreditorima, Ciprasova levičarska vlada je signalizirala da je spremna da načini koncesije kako bi otključala sredstva za pomoć Grčkoj od 7,2 milijardi evra.
Grčki ministar privrede Jorgos Statakis rekao je za Bi-Bi-Si da veruje da će novi predlog Atine doneti dugo očekivani sporazum sa kreditorima, nakon dodatne tehničke dorade predloga.
Statakis je naveo da predlozi za prikupljanja novca u grčku državnu kasu uključuju nove poreze za preduzeća i bogate, kao i podizanje poreza na dodatu vrednost na određene prozivode.
Grčka do 30. juna mora da plati ratu kredita od 1,6 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu, a ako uskoro ne dobije preostala sredstva iz aktuelnog programa međunarodne finansijske pomoći, do kraja meseca mogla bi da bankrotira i suoči se sa izlaskom iz evrozone.