Hipo Alpe: Milionske štete prevarom
Kriminalnim radnjama je Hipo Alpe Adria banci nestalo 1,4 do 1,6 milijardi evra, tvrdi bečki dnevnik ''Prese'', dodajući da najveća šteta nije napravljena na Balkanu, već u Austriji.
Hipo banka je prošle nedelje saopštila da je u prvih šest meseci ove godine ostvarila gubitak veći od milijarde, a potom i objavila detaljan izveštaj iz kojeg proizilazi da je banka do kraja juna ustanovila 88 slučajeva koje je predala državnom tužilaštvo preko kojih je banci naneta šteta u ukupnoj vrednosti od 1,4 milijardi evra.
Uz to pokrenuto je ranije sedam civilnih sudskih postupaka protiv nekadašnjih rukovodioca i trećih strana u vrednosti od oko 109 miliona evra.
U fokusu analize prvih šest meseci nalaze se posebno pitanja vezana za nekadašnje vlasnike ''Bajern LB'',Lihtenštajn, kao i istrage ćerka firmi u inostranstvu posebno u Bugarskoj i Italiji.
Prema ''Volstrit Džurnalu'' gubitak zbog mogućih slučajeva prevare mogao bi porasti na 1,6 milijardi evra. Interesantno je da Hipo najveći deo novca nije otuđen na Balkanu, već u Austriji, podvlači ''Prese''.
Od 1,6 milijardi evra oko 890 miliona otpada na Austriju, 250 miliona na poslovne slučajeva u Hrvatskoj, 164 miliona na Bosnu I Hercegovinu, 130 miliona na Italiju I 100 miliona evra na Bugarsku. Manje svote su otuđene u Crnoj Gori, Srbiji I Sloveniji.
''Prese'' tvrdi da nije samo banka oštećena, već i klijenti optužujuju banku. Kako proizilazi iz polugodišnjeg izveštaja I nakon što je država preuzela posrnulu banku 2009.neke stvari nisu se baš odvijale najbolje. Tako je provera pokazala da je u pojedinim zemljama od 2009.do 2012.nisu ispravno primenjene klauzule prilagođavanja kamata dogovorene sa klijentima.
Pojedini slučajevi su se već našli pred sudom, a trenutno se analizirala da li je I u vezi toga bili krivične odgovornosti.
Dalji problem banke su brojni krediti u stranim valutama, koje je Hipo poslednjih deset godina davala fizičkim licima u istočnoj Evropi. U sudskim sporovima se banci prebacuje da nisu klijente dovoljno informisali prilikom zaključenja ugovora, kao I da je suprotna ugovoru klauzula o prilagođavanju kamata.
Trenutno postoje presude u prvoj i drugoj instanci u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, kao i Crnoj Gori, prenosi bečki dnevnik.
U polugodišnjem izveštaju ova suđenja Hipo je većim delom stavila na teret tuženih ćerka-bankama, a delimično u svoju korist. Banka, kako se navodi, trenutno nije u stanju da proceni ishod suđenja u svim ostalim slučajevima I njihove finansijske posledice.