Ima li intima cenu u svetu opsednutom društvenim mrežama?
Zahvaljujući dostupnosti interneta, posedovanju pametnih telefona i postojanju aplikacija pomoću kojih će se svaka informacija, slika ili novost naći neverovatnom brzinom na svim društvenim mrežama, više se ne razmišlja o zalaženju u privatnost, već se nastoji da se bude ažuran, što sve dovodi do problema zavisnosti, koji je sve učestaliji.
Način života, stil življenja, ukusi i pogled na svet danas se mere brojem lajkova na društvenim mrežama. Facebook profili su pretrpani događajima, mestima koja su posećena ovoga trena, a slike se zahvaljujući tehnologiji i novim aplikacijama neverovatnom brzinom sa istog tog mesta gde još pijete kafu sa "najboljim" prijateljem koga viđate jednom u dva meseca nađu dostupne svim virtuelnim prijateljima.
Deljenjem lokacija i mesta ostavlja se mogućnost da se "nenamerno" bude dostupan. Slike iz kreveta, kupatila, restorana, radnog prostora, kuhinje, noćnog provoda... Postavlja se pitanje: GDE JE TU GRANICA?
Prošlogodišnja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazala su da više od 2.4 miliona građana koristi internet svakodnevno. Od toga 57 odsto i 50 odsto žena. Sve češće se korišćenje interneta putem kompjutera zamenjuje mobilnim telefonom, dok društvene mreže spadaju među najčešćim razlozima korišćenja ove globalne mreže.
Pametni telefoni, njihova multifunkcionalnost i dostupnost interneta na svakom koraku učinili su da se ne razmišlja previše o tome šta je prikladno objaviti, a šta ne. Mogućnost da se bude online uvek i svuda dovela je do zabrinjavajućih podataka i činjenice da je sve veća potreba da se svaki trenutak podeli na ovaj način.
Zavisnost od društvenih mreža potvrđuju podaci jednog od ovogodišnjeg sprovedenog istraživanja, prema kojima se učestalost korišćenja mobilnih internet aplikacija neverotvatno uvećao. Žene u tome prednjače za četiri posto.
Aktivnost deljenja fotografija je najučestalija operacija nakon igranja igrica, dok se potreba za novostima i informaciji našla na trećem mestu. U odnosu na prethodnu godinu broj korisnika interneta koji aplikacije koristi manje od 16 puta porastao je za 23%, broj onih koji koriste između 16 i 60 puta dnevno porastao je za 55%, dok se broj zavisnika koji dnevno uđe na internet preko 60 puta uvećao za neverovatnih 123%.
Iako ova vrsta zavisnosti nije uvrštena u službene liste bolesti i psihičkih poremećaja, zbog sve većeg broja korisnika ovog servisa, uskoro bi se mogla naći u nekoj medicinskoj publikaciji. To dokazuju izveštaji psihijatra čiji pacijenti kao uzrok za svoje životne probleme upravo navode prekomerno korišćenje Facebooka.
Psiholog Džoana Lipari sa kalifornijskog univerziteta UCLA odredila je pet znakova koji signaliziraju zavisnost o Facebooku:
1. Propuštate san zbog korišćenja Facebooka.
2. Na Facebooku provodite više od sat vremena dnevno.
3. Opsesivno pronalazite nekadašnje prijatelje i ljubavi i komunicirate sa njima.
4. Ignorišete poslovne obaveze; surfujete intenzivno tokom radnog vremena.
5. Pomisao na napuštanje Faceboka izaziva u vama nemir.
I dok se svaka komunikacija svodi na korišćenje telefona, slanje stikera i razmenjivanje fotografija, od nekadašnjeg sveta izvan ekrana ostale su samo formirane stranice i uspomene koje korisnici ovim putem dele sa svojim generacijama.
Potreba da se bude ažuran, uključen i aktivan nadmašila je sve druge potrebe, zanemarila stvaran svet, privatnost stavila na gotovo nebitnom mestu i dala zadatak psiholozima.