IMA LI NADE ZA SIRIJU: Koliko dogovor Amerikanaca i Rusa PIJE VODU?
Do početka primirja u Siriji ostalo je još svega nekoliko dana. Čitav svet sa zebnjom iščekuje da li će mir trajati ili biti samo iluzija.
Sjedinjene Američke Države i Rusija postigli su dogovor o delimičnom prestanku vatre u Siriji, koji će stupiti na snagu 27. februara.
LAVROV: Ko sumnja u sporazum o Siriji, ustvari želi rat
Pod složenim ugovorom o prestanku neprijateljstava, sukobljene sirijske strane (s izuzetkom Islamske države i Fronta al Nusra), moraju do podneva 26. februara da obaveste SAD ili Rusiju o tome da li će prihvatiti dogovor.
Oni koji prihvate kraj neprijateljstava neće biti pod udarom sirijskih, ruskih ili američkih antiterorističkih koalicionih snaga.
Sirijski predsednik Bašar el Asad prihvatio je dogovor o prestanku vatre, uz uslov da se nastave napadi na Islamsku državu, Front al Nusra i druge grupe koje su Ujedinjene nacije smatraju terorističkim. Asad je najavio da će sarađivati s Rusijom u definisanju koje skupine i područja će biti uključeni u plan prestanka neprijateljstava.
Sirijska vlada je naglasila važnost zatvaranja granica, zaustavljanja strane pomoći naoružanim grupacijama i onemogućavanja tim organizacijama da jačaju svoje sposobnosti ili menjaju svoje pozicije.
Da li će Turska predstavljati problem?
Pod stranom pomoći se naročito misli na Tursku, koja se smatra važnom linijom snabdevanja za takozvanu umerenu opoziciju, ali i za teroriste. Turska je prihvatila plan o prekidu vatre, ali je pod pritiskom UN-a da omogući desetinama hiljada izbeglica na sirijskoj strani granice prolaz u svoju zemlju.
Glavna tačka dogovora koju mogu da zloupotrebe sve strane jeste dozvola sirijskoj vojsci, koalicionim snagama i sirijskim opozicionim borcima da odgovore proporcionalnom upotrebom snage u samoobrani protiv napadača. Putem ove tačke mogu se nastaviti napadi između zaraćenih strana.
Sirijska opozicija je u svemu tome nezadovoljna. Kao znak dobre volje, Asad je pozvao na parlamentarne izbore 13. aprila. Ti izbori i nisu iznenađenje, jer se održavaju redovno svake četiri godine, a poslednji su bili 2012. godine.
Pri tome valja napomenuti da su poslednji predsednički izbori sprovedeni u Siriji pod velikim nadzorom međunarodnih organizacija. U tim izborima nije bilo značajnijih nepravilnosti, a pobedio je, i to ubedljivo - Bašar el Asad. Većina Sirijaca koji žive u Siriji glasati će za vladinu liniju, pa će stoga biti nemoguće rušiti legitimno izabranu vlast. Višestranački parlament bi tako zaista mogao da bude prvi korak prema trajnijem miru u Siriji i organizovanju jedinstvene sirijske vojske kao oružja protiv terorističkih organizacija.
Aktivnosti i izjave velikih sila govorile su o više o globalnom sukobu nego o globalnom sporazumu. Sada je međunarodna zajednica pokazala da je trezvenije glave, i da mogućnost i nada nisu slabi.
