Ipak nemamo dvojnike!

Kako objašnjava nova američka studija, evolucija je podarila čoveku posebne crte lica jer je za ljude važno da mogu prepoznati druge i da oni sami budu prepoznati, po nekim svojim osobenostima.

"Bilo bi zaista teško razlikovati članove porodice, kolege s posla, prijatelje i komšije od potpunih stranaca. Naravno, bili bismo u stanju da shvatimo ko je ko nakon kraćeg razgovora, ali kako bi to bilo naporno”, objašnjava Majkl Šihen sa Kalifornijskog Univerziteta.

Tokom istraživanja, Šihen i njegove kolege su proučili podatke telesnih pregleda belih i crnih muškaraca i žena u vojsci iz 1988. Naučnici su se posebno zabavili razlikama u crtama lica, poput razmaka zenica i širine nosa, i zaključili da oni variraju daleko više od razlika zapaženih na drugim delovima tela, kao što je, na primer, dužina ruku.

Najviše varijacija zabeleženo je u tzv. "trouglu" koji čine oči, nos i usta. Ustanovljeno je, takođe, da se svaka crta lica razlikuje nezavisno od drugih. Naime, ne postoji nikakva veza između razmaka očiju na primer i širine nosa.

Istraživači su analizarali i varijacije u genomima više od 1.000 ljudi širom sveta. Posebno su proučili genetske oblasti u vezi sa oblikom lica i otkrili da postoji više varijacija unutar tih oblasti u poređenju sa genima koji određuju druge karakteristike, poput visine.

Nisu samo ljudi razvili distinktivna obeležja, koje naučnici nazivaju "identitetskim signalima", kako bi se razlikovali u masi. I druge životinje se, poput osa, međusobno razlikuju po faci, dok se druge pri raspoznavanju oslanjaju na specifični zov, miris, šare, itd.

Zašto su ljudi skloniji da koriste lica umesto druge delove tela u međusobnom prepoznavanju? Pre svega zato što su evoluirali od primata koji su više koristili vid, a manje miris od ostalih sisara. Naučnici polaze od hipoteze da zagledanje u lice umesto u drugi deo tela kako bi se odredio identitet omogućava primatima da vide gde druga životinja usmerava progled i prate pokrete čeljusti kako bi znali da li će pokušati da ih ugrize.

"Naravno da ljude prepoznajemo i po drugim osobinama - njihovoj visini i stasu. Međutim, smatramo da je lice dominantan način da se ljudi identifikuju", zaključio je Šihen, čija je studija objavljena u časopisu Nature Communication.