Ispovest: Mrak i voda su bili svuda oko nas

Hala u kojoj je napravljeno prihvatilište / Izvor: Srbija Danas

„Uplašila sam se jer gde god da se okrenem bili su samo mrak i voda. Sada mi je ovde lepo, ali se brinem za papagaja i psa koji su ostali u kući“, kaže Emilija Lalović (6), koja je sa porodicom spasena iz Obrenovca.

Emiliju i njenu veliku porodicu evakuisali su u nedelju uveče iz poplavljene kuće u kojoj su proveli tri dana bez sna. Prema rečima Emilijine bake, Zlate Lalović, u prizemlju je voda dostizala i do metar i po, pa su sve vreme provodili na spratu kuće.

"Danima nismo imali struje, a vodu smo jedva skupljali za najosnovnije potrebe. Kako u tim uslovima s decom? Svi oko nas već su bili spaseni, ali mi živimo u zavučenoj ulici i spasioci nisu mogli ni da naslute da nekog ima", priseća se Emilijina majka Jelena, i dodaje da je njena ćerka sve vreme bila jako hrabra. Dok baka i majka pričaju o nesizvesnosti kroz koju su prolazili, Emilija se bezbrižno igra u dvorištu Doma “Sremčica”.

"Moja ćerka s porodicom živi u kući preko puta nas, danima smo se dovikivali stojeći na vrhu spoljašnjeg stepeništa i terasa. To nam je bio jedini način da jedne druge hrabrimo. Onda smo napokon u nedelju uveče začuli povike ’Je l’ ima nekog ovde? Ima li preživelih?!’ ", priča baka Zlata.

Spasioci su ih pronašli tek kada su kanuima krenuli da obilaze grad. Zbog uskog čamca i malo mesta, moglo je da stane samo po dvoje. Tu je nastao problem, jer mali Mihajlo nije hteo da krene dok svi ne budu bezbedni.

"Dete je vrištalo, molila sam ga da se smiri, šta ćemo ako dobije temperaturu. Tek kada su mu rekli da će svakog od nas da prevezu, uspeo je nekako da se umiri", opisuje baka Zlata strahove jedanestogodišnjeg unuka.

(Blic)