OBAMA U HAVANI: Šta se krije iza istorijske posete američkog predsednika Kubi?

Zbog te namere trpi ogromne napade američkih zakonodavaca i predsedničkih kandidata republikanske stranke, koji ga optužuju za nagrađivanje "diktatorskih režima".

Mnogi američki političari kubanskog porekla, sa obe strane političkog spektra, kritikuju Obaminu politiku pomirenja, ističući da predsednik ponovo na prvo mesto stavlja kratkoročne ekonomske interese umesto dugoročnih i trajnih američkih vrednosti. Inače, ti isti ljudi su bez problema podržali pomirljivu politiku prema Iranu.

GLANCAJU ČIZME I ULICE: Havana se priprema za istorijsku posetu Obame

U svoju odbranu, Obama tvrdi da mu je glavni plan da pritisne kubanskog predsednika Raula Kastra oko ljudskih prava i ostalih problematičnih pitanja tokom svog boravka u Havani. Bela kuća je objavila da je Kastrovoj vladi predala dopis po kojemu je obaveštava da će se Obama susresti i sa disidentima i aktivistima na Kubi.

Ovo će svakako biti ključan trenutak u američko-kubanskim odnosima, jer je Obama prvi američki predsednik koji će stupiti na kubansko tlo posle 88 godina. SAD su više od pola veka držale neprijateljski stav prema Kubi i komunističkoj vlasti, a tek pre nešto više od godine dana Obama i Kastro krenuli su putem pomirenja. Od tada, dve nacije su ponovno otvorile svoje ambasade u Vašingtonu i Havani, te pokrenule komercijalne vazduhoplovne veze. Predsednička poseta je bio sledeći logičan i ključan korak u tom nizu.

Obama se takođe nada da će uveriti Kongres na ukidanje trgovinskog embarga, što je najveći zahtev Havane prema SAD-u. Pošto se kratkoročne dobiti ne očekuju u tom činu, neki Republikanci su saopštili u Kongresu da se slažu oko tog dogovora i da bi sankcije Kubi mogle biti skinuti do kraja godine. Ali, mnogi drugi Republikanci su oštro protiv toga.

U ovoj prvoj fazi Obama mora biti pažljiv u pronalaženju ravnoteže između pozivanja na građanske i političke slobode još uvek komunističke vlasti i pritiska opozicije u sopstvenoj zemlji. Ako ne bude mogao da nađe tu ravnotežu, pregovori s Kubom mogli bi ostati tek prazno slovo na papiru.

Taktika ljudskih prava

Poštivanje ljudskih prava, iako civilizacijska vrednost koju krše gotovo sve zemlje na svetu, u političkoj semantici je zapravo floskula koja se koristi za iskazivanje nepotpunosti u odnosima ili potencijalnim zahtevima.

PRVA KORIST OD DOGOVORA SAD I KUBE: Dolar će na Kubi vredeti 10 odsto više

Najbolji primer su upravo Sjedinjene Države jer one nikada neće kritikovati svoje evropske saveznike za kršenje ljudskih prava, čak i kada vlastite nacionalne agencije tih država govore o takvim kršenjima, dok u slučaju Kube pravi izuzetak. To su dvostruka merila, posebno jer SAD blago kritikuju ili barem ne zaoštravaju odnose sa Saudijskom Arabijom i drugim zalivskim monarhijama koje prednjače u kršenju ljudskih prava. To samo pokazuje da SAD nisu presudna ljudska prava koliko interesi.

Sasvim je sigurno da će se optužbe o kršenjima ljudskim prava i sloboda na Kubi umanjiti onog trenutka kada SAD ostave svoj "ekonomski ulaz" na Kubi.

Američka ideja o otvaranju kubanske ekonomije spoljnim investicijama i turizmu jeste prvi pokušaj da se izvrši liberalizacija Kube, da se podstakne protok ideja, novca i ljudi, što bi stvorilo veće slobode i prava. Npr. jedan od zahteva SAD u dogovoru s Kubom jesu veće slobode pristupa internetu, što bi moglo pomoći izgradnji nevladinog sektora. Ali to ne znači da će Kuba automatski postati išta manje autoritarna država.

DOK KUBA POZDRAVLJA POSETU - Obama: Neće biti sastanka sa Fidelom Kastrom

U budućnosti Kuba ima dobre šanse da postane nalik Kini i Vijetnamu, gde je politički sistem pretrpeo manju liberalizaciju po otvaranju ekonomija ka svetu, ali koje su ipak ostale jednostranačke komunističke države.

Kubanskoj političkoj eliti je ipak privlačniji kineski model nego, npr. ruski. S time su se SAD već pomirile, jer znaju da povratka nema: održavanje embarga i politika neprijateljstva neće doneti niti demokratiju niti slobodu Kubi.