Da li je Nju dil dobar ''dil'' za Srbiju?
Veličina naše ''velike depresije'' nakon poplava samo se sluti, mada su i neke brojke isplivale iz mutne vode. Da li je Ruzveltov program koji je trebao da tridesetih godina oporavi američku privredu, koja je bila na kolenima, prava mera za obnovu Srbiju, njene privrede i bića?
Jorgovanka Tabaković prva je ovih dana pomenula ideju srpskog Nju dila. Srpska omladina bila je više nego raspoložena da učestvuje u odbrani, a učestvovaće i u obnovi. Već učestvuje. Ali vanredno stanje je prošlo, obnova je mukotrpan i dug proces, a od obnove se ne živi.
Ulaganje u izgradnju, po njenim rečima, nije samo trošak, već investiciona potrošnja.
No, postavlja se pitanje da li je budžet, oštećen više nego ikada u savremenoj istoriji, spreman da pokrije put od volontiranja do javnih radova sa platom i stažom?
Nju Dil
Krenimo od osnovne Ruzveltove ideje – Nju dila. Program ekonomske obnove zemlje nakon Velike depresije značio je najopštije rečeno da se pokrenu masovni javni radovi. Kada je Ruzvelt 1933. godine došao na vlast, četvrtina Amerikanaca bila je nezaposlena. "Naš najveći i najvažniji zadatak je da vratimo ljude na posao“, rekao je tada Ruzvelt.
I dok je u Srbiji visoka nezaposlenost sastojak koji imamo, nažalost dobili smo i depresiju.
Osnovno pitanje je da li je Ruzvelt uspeo?
Dve strane svake medalje
Rasprave se vode kao o svakoj teoriji a jedno od mišljenja koje nalazimo kaže da je uspeo samo da produži ekonomsko beznađe.
Ekonomista u vašingtonskom Kejto institutu, Den Mičel kaže da je "Nju dil" zapravo produžio i produbio depresiju, opteretivši naciju velikim državnim troškovima. (Glas Amerike)
"Politika 'Nju dila' produžila je depresiju za sedam godina. Taj propali model ne bi trebalo da primenimo. Tridesete godine su primer za ono što ne treba uraditi, jer su sve državne intervencije, povećanja poreza i državnih troškova, sprečili ekonomiju da se oporavi“ - izjavio je Mičel.
Mičel tvrdi da vlada ne može da sama stvara ekonomsko bogatstvo, jer svi njeni prihodi dolaze od oporezivanja ili od pozajmica od privatnog sektora.
Veliki britanski ekonomičar Džon Majanard Kejns ipak se zalagao za Nju dil. Ako je morao da bira između štednje i ulaganja, kao spas za ekonomiju video je ulaganja. Nesrazmerno veća štednja od investicije – vodi krahu. Zato je predlagao intervenciju države.
Nezamislivo je, možda, da država u ovom trenutku reaguje novim zapošljavanjem i investicijama. Međutim, ovo podržava stav guvernera Jorgovanke Tabaković da to ne bi bio puki trošak, pa da tu možda leži naša šansa, jer se porušeno mora obnavljati.