ON JE PLAKAO ZBOG IZGORELE SRPSKE CRKVE: Otac Đokan mi rekao DOĐI KAD POŽELIŠ, a onda mi je dao ključ svetinje

- Bio sam u mnogim crkvama - ne zbog Boga, Bog se valjda, ko ga traži, ne traži u crkvama, nego u nama - ali ja sam živeo samo jednu crkvu, ja sam osetio samo jednu, ja sam spavao u samo jednoj, ja sam sanjao samo u jednoj, ja sam se budio samo u jednoj crkvi, u ovoj koja je noćas gorela, koju je noćas progutao plamen.

Zato sam jutros, priznajem vam, plakao kao dete, osećajući one ključeve, kao da su još tu, na mojim dlanovima, opisao je saradnik Nedeljnika Marko Milačić kako ga je i zašto pogodio požar u srpskoj crkvi na Menhetnu

Skoro je deset godina od tada: radio sam kao spasilac u Americi, državi Masačusets, gradu Bostonu. Deset dana slobodno. Gde ću? Idem u Njujork. Štedeli smo novac, drugovi i ja, pokušavali nešto da zaradimo, a spasilačka dnevnica je minimalna, 7,25 dolara po satu. Znao sam da ću u Njujork, ali ne i kako, ne i gde. Njujork.

Razmišljam filmski, naučno-fantastično: u Google pretraživač ukucavam „orthodox church", ne znajući za niti jednu pravoslavnu crkvu tamo, u nadi da, eto, makar pokušam, iako sve vreme računajući da od toga nema ništa.

Drugovi, koje nudim da idu sa mnom, odbijaju, ne veruju u uspeh. Nastavljam. Nailazim! Crkva Svetog Save, srce Njujorka, srce Menhetna. Pratim link, pronalazim e-mail adresu - sve vreme radeći to mehanički, skoro i ne verujući u uspeh - šaljem, ipak, molbu: treba mi prenoćište narednih dana. Tek nekoliko sati je prošlo, stiže odgovor: „Dođi". Pitam: „Kada bih mogao?" Odmah odgovor: „Kada god želiš"!

DETALJI STRAVIČNOG POŽARA: Otac Đokan priča o užasnoj nesreći na Uskrs

Krećem odmah, iako mi izgleda nestvarno: Masačusets, Konektikat, Njujork. Prvi put u Njujorku, ipak lako nalazim, to je najstrožiji centar, 26.a ulica zapad. Ne mogu da verujem da usred Menhetna, iznad vrata ogromne crkve, vidim Svetog Savu, a ispred bistu Nikole Tesle.

Gde sam to ja? Dočekuje me otac Đokan Majstorović, starešina crkve. Ljudina. Nije pričao mnogo, upoznali smo se, a onda mi je kazao da mogu ostati koliko želim i predao ključeve od crkve! Dobro čitate: ključeve crkve Svetog Save. Ove koja je jutros izgorela.

GORELE JOŠ DVE CRKVE NA VASKRS: Cigle padale na sve strane, oštećene ikone stare 115 godina (VIDEO)

Tu sam bio danima. Koliko mi je to samo značilo. Recimo, vratim se iz grada, otvorim zadnja vrata Crkve, duboko u noći, pa iz sobe - moralo je tako, takav je raspored - prođem kroz oltar da bih stigao do kupatila, da se umijem pred spavanje. Onda u povratku sednem u prvi red, sam, u ogromnoj crkvi (koja je nalik katoličkoj katedrali; koliko se sećam to je ranije i bila katolička bogomolja), u skoro potpunom mraku, pred oltarom. Kroz ogromne vitraže prolaze vrišteća svetla reklama, i dopiru do unutrašnjih zidova crkve.

Bio sam u mnogim crkvama - ne zbog Boga, Bog se valjda, ko ga traži, ne traži u crkvama, nego u nama - ali ja sam živio samo jednu crkvu, ja sam osetio samo jednu, ja sam spavao u samo jednoj, ja sam sanjao samo u jednoj, ja sam se budio samo u jednoj crkvi, u ovoj koja je noćas gorela, koju je noćas progutao plamen. Zato sam jutros, priznajem vam, plakao kao dijete, osećajući one ključeve, kao da su još tu, na mojim dlanovima.

PLAMEN GUTA SRPSKU CRKVU U NJUJORKU: Sve je izgorelo, ostali su samo zidovi (VIDEO/FOTO)

Ne intresuju me Bogovi, ni konfesije, važno mi je dobro: otac Đokan je u meni ostao simbol dobra, kao čovek, kao ljudina. Kao svetlo. Kao plamen.

Nadam se da će smoći snage da se digne iz ovog plamena i ovog pepela.

Moja crkva.

Autor: Marko Milačić