DEVET MALIH ČAKAREVIĆA: Navikli smo na hladnoću, ne trebaju nam cipele, najviše bismo voleli...
Maštanje je jedino što imaju
- Nas devetoro spava na dva kreveta. Nije nam hladno, ali kuća je puna vlage, pa smo često prehlađeni. Mi smo srećna deca, ali nam nedostaje kupatilo - kaže za Blic Valentina Čakarević (10) iz Mirosaljca kod Arilja.
Ova devojčica sa još osmoro svojih braće i sestara: Mašom (1), Srećkom (2), Stojanom (3), Radom (4), Tomom (5), Svetlanom (6), Draganom (7) i Kristijanom (8) živi u kući bez vode i kupatila, na 600 metara nadmorske visine.
Mašta o kompjuteru
Najstariji brat Kristijan vikendom pomaže ocu u šumi. Mašta da će jednog dana zaraditi novac i kupiti kompjuter.
- Onda ću da pokažem sekama i braći kako izgleda more, pričao mi je drug šta sve može da se vidi na kompjuteru - kaže Kristijan.
Jedno drugom do uveta, željni su svega. Ipak, suviše su mali da bi razumeli siromaštvo u kojem ih podižu njihovi roditelji. Otac Predrag radi u šumi za dnevnicu kao drvoseča, dok majka Marija bdi nad dečurlijom.
Kora hleba doručak
Trošna kućica na brdu, dve prostorije, astal, šporet, kreveti i kredenac. Vlažni zidovi, betonski pod, klimava vrata, poljski WC, sivilo... To je ambijent u kome odrasta devotoro mališana.
Bez cipela i zimskih jakni, bez toplog doma, spremaju se da dočekaju još jednu zlokobnu zimu na planini.
DEČACI LUDI OD SREĆE: Šta nas ovo strefi, šta se dogodi - imamo loptu, čokoladno mleko...
- Ma nije meni do cipela, navikli smo već na hladnoću. Ali bih volela da imam svoj krevet. Videla sam na televiziji krevete na sprat. Posle sam ih sanjala. Kao, mi imamo devet kreveta, svako svoje ćebe i jastuk, lepa nam je soba, a sve to su nam doneli anđeli jer smo bili dobri - objašnjava Valentina dok kida koru hleba i daje bratu Srećku. To mu je doručak. Obeduje na podu pored trule sudopere.
Iscepane cipelice
Njegov stariji brat Stojan sedi za stolom. Bolestan je, ima temperaturu, ali pokušava da iz prazne kutije od mleka iscedi koju kap. Na Stojanovim nogama iscepane cipelice.
Nedovršena kuća
Otac Predrag od jutra do večeri radi u šumi da bi prehranio svoje lepotane.
- Presrećan sam što ih imam. Srce bih iz grudi za njih izvadio, sva su mi radost. Zato me i boli duša što ne mogu da im obezbedim ono što imaju njihovi vršnjaci. Ali ćute i idu u školu svaki dan, po pet kilometara u jednom pravcu bilo da je kiša ili sneg. Dođu kući, a prsti im poplaveli od hladnoće. Uz pomoć prijatelja počeo sam da zidam novu kuću. Započeo, ali dalje ne mogu, i sada to stoji. Kada bih mogao samo da stavim vrata i prozore da im obezbedim sobe, mojoj sreći ne bi bilo kraja - priča Predrag.
ŠOKANTNE TVRDNJE RODITELJA NESTALIH BEBA: U kalupima se ne nalaze ljudski geni!
Rođeni iz ljubavi
Ni više radosti ni veće tuge na jednom mestu. Devet malih heroja na proplanku u oronuloj kućici čekaju bolje dane.
Majka Marija trudi se da svakom detetu posveti dovoljno pažnje, no posla je mnogo, pa ne stiže. Treba svakodnevno dovlačiti i vodu u balonima jer svoju nemaju. Kupaju se u koritima...
- Devojčice rastu, potreban im je bolji dom. Jedva suzdržim suze kada mi traže nešto a ja nemam da im dam. A dobra su deca, skromna. Nema većeg blaga od dece. Iz ljubavi se rodilo svih devet mališana - kaže majka Marija.
Kako donirati
Omogućimo da Čakarevići imaju bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552.