SVE ZBOG MANJEG CENZUSA: Postoje li lažne manjinske partije?
Hiljadu potpisa umesto 10.000 za osnivanje. Troškovi desetostruko manji. Izborni prag 0,4 umesto 5 odsto. Da li ovu pogodnost, koja je zagarantovana strankama nacionalnih manjina, koriste oni koji u tome vide čist interes, ali i lakši način do poslaničkih i odborničkih klupa?
U Srbiji postoji 108 registrovanih stranaka, a više od polovine čine stranke nacionalnih manjina. Da biste osnovali ovakvu stranku treba vam 1.000 potpisa, i da, makar deklarativno, želite da zastupate interese pojedine manjine, bez obzira koje ste nacionalnosti, i da li na vašoj listi postoj bilo ko iz te zajednice.
- Ne postoji egzaktan način, ili mehanizam da utvrdite da li neko zastupa interese nacionalnih manjina. Zakonski to nije sasvim regulisano, i postoji ogroman prostor za zloupotrebe. Ipak postoje različite metode da se dođe do zaključaka, i RIK je sada promenio pristupanje, trudi se da tamo gde postoje očigledne zloupotrebe to provere i eleminišu. Zato je sada i odbijeno nekoliko lista nacionalnih manjina – kaže Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.
VANREDNI IZBORI 2014: Kako smo glasali pre dve godine?
Na pitanje da li je logičan i uobičajen ovoliki broj stranaka nacionalnih manjina, u odnosu na ostale, naš sagovornik odgovara:
- Naravno da nije logična brojka. To očigledno govori da postoje zloupotrebe, da se primeni "prirodni prag" da se uđe u parlament. Potom, ove stranke se lakše osnivaju, zato ih ima mnogo više. Postoji dosta zakonskih rupa koje bi morale da se regulišu.
I dok neki spekulišu da te stranke obično budu "filijale" već postojećih većih stranaka, čije interese sprovode, naš sagovornik kaže da je čuo za tu teoriju, ali da dokaz i konkretan primer nema.
Manji "prag"
Na prošlim izborima ovim strankama je bilo potrebno oko 15.000 glasova da bi ušle parlament.
Pored Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, obavezu kontrole da li je jedna politička stranka odista manjinska, mora da vrši i Republička izborna komisija.
Sumnjivi potpisi
Ipak, da bi predale liste za izbore i ovim strankama treba 10.000 potpisa, pa tu nastaju problemi. Tako je lista JRS odbijena (više o tome ovde) zbog falsifikovanih potpisa, a na proveri su i potpisi Republikanske stranke, koja je osnovana u interesu mađarske nacionalne manjine.
SRBI NAJMANJE IZLAZE NA IZBORE: Ugledajmo se na komšije, evo koliko ljudi glasa u regionu!
Skener manjinskih stranaka
Od stranaka manjina najviše je bošnjačkih. Sandžačka demokratska stranka je među najstarijim partijama u Srbiji, osnovana još 1990. Onih koji zastupaju mađarske, albanske i romske interese je po 7, a ruska i slovačka manjina imaju po 4 partije. Zanimljivo je da su dve ruske osnovane u poslednjih par meseci. Svoje partije imaju i bunjevačka, vlaška, rumunska, makedonska, rusinska i bugarska nacionalna manjina, ali postoje i Crnogorska partija, i partija grčke nacionalne manjine - Pokret Grka Srbiza.
Slobodan Nikolić, predsednik Ruske stranke, koja postoji već 4 godine, kaže u razgovoru za naš portal da je primetio da stranke "niču kao pečurke", i da treba ispitati ko i zašto osniva ovakve partije.
- Treba pitati koje su njihove namere i ko ih osniva. One su osnovane radi manipulacije biračkim telom, i ne znam ko stoji iza toga – pita se Nikolić, dodajući da slučajevi, kakvi su ovi sa falsifikovanjem potpisa, bacaju senku na sve stranke nacionalnih manjina, i on se, kao predsednik stranke nacionalne manjine, od takvih ograđuje.
GDE STE GLASAČI(CE): Zašto žene ne izlaze na glasanje?
NOPO izazivao kontroverze
Jedan od primera gde je ova praksa ispoljena je i opcija Nijedan od ponuđenih odgovora. Problem nije što NOPO zastupa manjinske interese, već što u svojoj istoriji nije uvek bio manjinska stranka. Prvo je, naime, osnovan kao nemanjinska stranka 2008. A onda je, kao i mnoge druge male stranke, primenom novog zakona o političkim strankama (koji je usvojen 2009.) izbrisan iz Registra političkih organizacija aprila 2010. "Nopovci" su potom rešili da se registruju kao stranka vlaške nacionalne manjine, iako je predsednik te stranke tvrdio da nije eventualni ulazak u parlament razlog što su se registrovali kao manjinska stranka, već manji finansijski troškovi. "Rupu u zakonu" su iskoristili, ali se nameće zaključak da su zastupnici vlaške manjine postali zbog interesa.